Izvor: Politika, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari pod moralnom anestezijom II
Rupe u zakonu odlično koriste i oni lekari koji imaju angažmane sa farmaceutskim kućama
Od 1. januara 2009. godine biće ukinuto pravo na dopunski rad lekara, ali se od lekara neće tražiti da se opredele za državnu ili privatnu službu.
Dr Milena Jauković, doskorašnji sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže da je ovakvo novo rešenje Ministarstva zdravlja iznuđeno i nepromišljeno. Ona naglašava da je ponuđeno rešenje čak lošije od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prethodnog, kao i da najviše gube pacijenti, jer sistem "četiri sata ovde, četiri onde" nije pravedan.
– Svaki čovek ima prava da radi onoliko koliko može, pa i lekari. U osnovi svega je zarada i zbog toga je potrebna bolja kontrola rada lekara. Nije dobro to što pojedini lekari šalju pacijente iz državne klinike u svoju privatnu ordinaciju, ali rešenje vidim u potpisivanju ugovora između privatnih i državnih klinika i kontrolisanju koji je lekar koliko i gde radio kog dana – naglasila je dr Jauković.
Sporni dopunski rad je regulisan članom 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti u kojem piše da je svakom zaposlenom dozvoljeno da, pod određenim uslovima, obavlja dopunski rad kod svog ili drugog poslodavca.
Iako se plaše da o tome javno govore, neki lekari tvrde da se slanje pacijenata iz čekaonice državne ustanove u privatnu ordinaciju odigrava pred njihovim očima i da se tome teško može stati na put. U kliničko-bolničkim centrima u Beogradu, posebno na odeljenjima ginekologije, oftalmologije i kardiologije, "kartu" za ulazak pacijenta u ordinaciju preko reda predstavlja poznanstvo sa lekarom koji ga već leči u svojoj privatnoj ordinaciji, ali u kojoj nema uslova za ozbiljniji medicinski tretman. Tako se bolesniku naplaćuju i one usluge za koje je on izdvajao novac preko Zavoda za zdravstveno osiguranje...
Rupe u zakonu odlično koriste i oni lekari koji imaju angažmane sa farmaceutskim kućama, koje im plaćaju putovanja i predavanja, a ovi zauzvrat propisuju njihove lekove.
– Neki doktori su na platnom spisku farmaceutskih kuća, jer ima mnogo lekova koji moraju da se plasiraju na tržište. Najčešće se ide preko eminentnih doktora, čije se mišljenje uvažava. Javna je tajna da se doktorima samo za izgovoreno ime leka plaća – smatra dr Jauković.
Dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa, kaže da je neophodno pokrenuti inicijativu u Skupštini Srbije za izmenu zakona i da se treba zalagati za razdvajanje državne i privatne lekarske prakse.
– Imamo zakon koji poništava svaku etiku. Ne mogu lekari da rade na dve stolice – da rade u državnoj ustanovi i da šalju pacijente u ordinaciju gde više zarađuju – tvrdi Karađinović.
Dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da je tačno da je "zdravstveno tržište" u haosu, ali da niko ne može da prisiljava pacijente da idu kod privatnika.
– Niko ih "ne tera bičem" da idu u ordinacije u privatnom vlasništvu. Uvreženo je mišljenje da je tamo bolja usluga, što nije uvek tačno. I pacijenti i lekari će biti zadovoljniji tek onda kada doktori budu imali visoka primanja od kojih može da se živi. Privatna klinika mora da ima potpisan dogovor sa državnom da ukoliko se nešto nepredviđeno dogodi može da preveze pacijenta u državnu bolnicu u roku od pola sata – rekla je Dimitrijevićeva.
D. Davidov-Kesar
--------------------------------------------------------------------------
Odluka o "Decedri" početkom jeseni
Treći opštinski sud u Beogradu trebalo bi do početka jeseni da utvrdi da li je petoro osumnjičenih lekara privatne beogradske klinike "Decedra" odgovorno za smrt Jelice Radović (19) koja je, u septembru prošle godine, umrla posle operacije čukljeva u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Prema rečima Gordane Čolić, trećeg opštinskog tužioca, do završetka istrage trebalo bi da budu saslušana još dva svedoka. Posle ovoga tužilaštvo će, kako je najavila Čolićeva, zatražiti da se obavi i sudsko veštačenje.
– Planirano je da preostali svedoci, koji mogu da budu veoma važni za donošenje odluke o podizanju optužnice, budu saslušani tokom ovog i narednog meseca – navodi Čolićeva za "Politiku". – Pošto "završi" sa predviđenim svedocima, tužilaštvo će od suda zatražiti da se obavi i veštačenje o postupcima lekara koji su bili angažovani na operaciji Jelice Radović.
Zahtev za pokretanje istrage protiv petoro osumnjičenih usledio je gotovo pet meseci posle smrti devojke, jer je tužilaštvo duže od dva meseca čekalo izveštaj komisije Ministarstva zdravlja o vanrednom pregledu rada "Decedre". Zbog sumnje da su odgovorni za smrt Radovićeve, Četvrti opštinski sud u Beogradu je, na zahtev tužilaštva, pokrenuo istragu protiv hirurga Slavka Tomića, njegovog asistenta Nenada Dakića, anesteziologa Miodraga Stojanovića i Olivere Jeremić i medicinske sestre Mirjane Milivojević. Svi oni su, tokom dosadašnjeg toka postupka, saslušani kod istražnog sudije.
– Po okončanju istrage spisi predmeta će biti dostavljeni tužilaštvu koji će posle njihovog razmatranja utvrditi ima li elemenata za podizanje optužnice protiv osumnjičenih – navela je Čolićeva.
Prema još nezvaničnim informacijama, Jelica Radović posle operacije u "Decedri" prevezena je u Urgentni centar gde je umrla od sepse koju je dobila posle operacije čuklja.
Slučaj Jelice Radović, nažalost, nije prvi koji je "Decedru" doveo na stupce crne hronike. Naime, krajem marta 2004. Dragoslav Vukajlović, lekar ove privatne klinike, osuđen je u Trećem opštinskom sudu u Beogradu na godinu dana zatvora zbog nesavesnog lečenja Zorana Matića.
M. Derikonjić
[objavljeno: 03.07.2007.]
.jpg)
