Izvor: RTS, 06.Avg.2016, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari i pacijenti, kako do međusobnog poverenja
Poslednjih godina različiti su napadi na zdravstvene radnike - od psovki i pretnji do šamara i fizičkog obračuna. Na njih se i pucalo, a bilo je i tragičnih ishoda. Mnogi pacijenti kao najveće zamerke za medicinare navode lošu komunikaciju i čekanje na pregled. Lekari krive lošu organizaciju u zdravstvenom sistemu.
Nekada je lepa reč i gvozdena vrata otvarala, a danas je čini se, umesto pravila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postala izuzetak. To najčešće zameraju pacijenti lekarima, ali i lekari pacijentima.
Strpljenje nekad odnose višemesečna čekanja na pojedine preglede ili operacije.
Direktor Opšte bolnice "Sveti Luka" Smederevo Nenad Đorđević navodi da su najčešći konflikti na klinikama gde su jedan ili dva lekara za celu bolnicu - endokrinologija, gatsro, rentgen.
Urgentni centar radi 365 dana i nikada od osnivanja nije zatvarao vrata. Svakodnevno, ovaj predani tim, zbrine i do hiljadu pacijenata. Imaju obezbeđenje, panik tastere, kamere, a u poslednje vreme beleže, kažu, samo verbalne napade.
Direktor beogradskog Urgentnog centra Marko Ercegovac napominje da sistem organizacije u celom svetu, je da se prioriteti urgentno usluže. "Oko 30 odtso pacijenata su hitni, dok bi ostali trebalo da se leče u ustanovama primarne i sekundarne zdarvstvene zaštite", kaže Ercegovac.
Za pojedine lekare kažu da spasavaju živote čak i kada su prognoze loše. Decenijama profesori Radan Džodić i Danica Grujičić leče najteže pacijente.
Danica Grujičić sa Klinike za neurohirurgij KCS-a smatra da su lekari opšte prakse su izuzetno opterećeni. Imaju svoje norme i sada još treba da zakazuju specijalističke preglede, da vrte telefone, na koje se često niko ne javlja, kaže Grujičićeva.
"Prvenstveno je loša organizacija i ako hoćemo da budemo svi zadovoljni plate lekara moraju da budu veće", poručuje Grujčićeva.
Direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić naglašava da pacijneti u Srbiji misle da mogu sve da dobiju, sve što postoji od lekova. "To nije moguće, zato što smo mi jedna mala i siromašna zemlja", kaže Džodić.
Nadležni kažu da svoj zadatak ispunjavaju. U protekle dve godine zaposlili su dve i po hiljade zdravstvenih radnika - 1.100 lekara, odobrili su više od 2.600 specijalizacija, poslali su preko novoformiranog Budžetskog fonda oko 90 pacijenata na lečenje i dijagnostiku u inostranstvo.
Uveliko se primenjuju gama nož i kubanska vakcina, obnavlja se 151 zdravstvena ustanova. U toku je uvođenje novog informacionog sistema koji bi trebalo da smanji čekanje pacijenata. To su ipak samo prvi koraci, koji treba da reše višegodišnje probleme između pacijenata i lekara.
.jpg)
