Izvor: Politika, Fonet, 07.Jul.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekara izabrali samo stariji
U nekim domovima zdravlja manje od 10 odsto građana se odlučilo za određenog doktora, dok je u beogradskom DZ „Stari grad” to učinilo čak 113,36 odsto
Izabranog lekara u domovima zdravlja širom Srbije dosad je izabralo svega 56,89 odsto ljudi, iako je odlučivanje za omiljene doktore počelo još u julu 2007. godine. Lekari objašnjavaju da su doktora izabrali uglavnom stariji građani i hronični bolesnici, dok su mlade osobe i radno aktivno stanovništvo i dalje nezainteresovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ovu akciju. Nešto veći broj roditelja odabrao je pedijatre koji će lečiti njihovu decu, dok je i dalje veoma malo žena odlučilo da se leči kod određenog ginekologa u domu zdravlja.
U Ministarstvu zdravlja kažu da je preporučljivo da pacijent izabere lekara što pre, kako ne bi došao u situaciju da doktor koga želi već ima dosta pacijenata i da nije u mogućnosti da primi novog.
Proces izbora lekara još nije završen. To zahteva znatno vreme, u zemljama iz okruženja trajao je ili traje više godina. Jedan od značajnih zadataka izabranog lekara jeste da bude posvećen promociji zdravlja i preventivnim zdravstvenim uslugama, kao što je obavljanje skrininga za rak dojke, rak grlića materice, rak debelog creva, šećernu bolest, kao i da poveća odgovornost ljudi za sopstveno zdravlje – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.
Podaci govore da je u nekim domovima zdravlja manje od 10 odsto građana odlučilo da otvori karton kod omiljenog doktora, dok je u beogradskom domu zdravlja „Stari grad” to učinilo čak 113,36 odsto.
Tako je u Zdravstvenom centru „Aleksinac” lekara odabralo svega 11,79 odsto ljudi, u Zdravstvenom centru „Surdulica” njih 7,78 odsto, a u Domu zdravlja „Rača” – 4,98 odsto građana.
Dr Ljubiša Perišić, direktor DZ „Stari grad”, smatra da ključ njihovog uspeha u evidentiranju pacijenata leži u kvalitetnoj usluzi, lokaciji, dobrom pristupu pacijentima i većoj otvorenosti.
– Radimo na povratku poverenja građana u lekare i stalno ljudima govorimo da smo mi njihovi partneri. Veliki broj građana odlučio je da baš kod nas otvori kartone iako ne živi na području opštine Stari grad. Krajnji cilj nam je da imamo 140 odsto opredeljenih ljudi – rekao je dr Perišić.
Kako objašnjava dr Miloš Branković, pomoćnik direktora Zdravstvenog centra „Požarevac”, gde je manje od polovine žitelja matične opštine odlučilo da na vreme nađe doktora kojeg želi da ga leči, oni će uskoro krenuti u medijsku kampanju da bi ljude informisali o značaju ovog projekta. Dr Branković kaže da pacijenti najčešće dođu i kažu „što moram da se opredelim za jednog lekara, kad su ovako svi lekari moji”.
– Kod nas je malo građana to uradilo, pa ćemo zbog toga na lokalnim televizijama i radio-stanicama pokušati da afirmišemo važnost institucije izabranog lekara. Pošto medicinske sestre uglavnom imaju prvi kontakt sa pacijentima, pokušaćemo i preko njih da dopremo do što više građana. Uostalom, treba imati na umu da će plaćanje lekara biti urađeno po kapitaciji, odnosno da će država određivati novac na osnovu registrovanih pacijenata – istakao je dr Branković.
Izabrani lekar u oblasti opšte medicine, odnosno medicine rada, može da ima od 1.100 do 2.000 otvorenih kartona, u oblasti pedijatrije od 500 do 1.000 dece predškolskog, odnosno od 1.100 do 2.000 školskog uzrasta. Broj opredeljenih žena u oblasti ginekologije je od 4.500 do 7.500, dok izabrani doktor stomatologije može da ima od 1.000 do 1.700 dece, odnosno od 8.000 do 12.000 odraslih građana.
Dr Nada Jovanović-Vasiljević, direktorka DZ „Barajevo”, kaže da je i kod njih situacija takva da oni koji često dolaze u dom zdravlja imaju medicinare koje su izabrali, a da oni zdravi koji ne posećuju zdravstvenu ustanovu to nisu uradili.
– Uzećemo biračke spiskove i počećemo po njima da pozivamo ljude da se odazovu – ističe dr Jovanović-Vasiljević.
Po pravilu, pregledi kod izabranog lekara treba da se zakazuju telefonom i na taj način može da se izbegne mučno čekanje ispred ordinacija. Pravilo nalaže da izabrani lekar može da se promeni ukoliko pacijent nije zadovoljan, ali tek posle godinu dana. Međutim, još nije sasvim poznato do kojeg datuma građani mogu da odluče kome će da povere brigu o svom zdravlju, kao i to kada će definitivno lekari biti plaćeni po novom modelu koji podrazumeva primanje plate na osnovu broja opredeljenih građana. Jedino što je poznato jeste to da će jedan od osnovnih parametara za to biti, osim broja otvorenih kartona, i kvalitet lečenja.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 08/07/2009]
