Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekar sa deset ugovora o izdržavanju
Ugovori o doživotnom izdržavanju omogućavaju imovni dobitak neuporedivo vredniji od uloženog novca i truda. – U Prvom osnovnom sudu 300 zahteva za raskid ugovora
Stan za doživotnu brigu je „trampa” koja zvuči kao prostor za zloupotrebe, imajući u vidu da je s jedne strane stara osoba o kojoj nema ko da brine a s druge strane neko mlad, ko će za svoje usluge dobiti stan. Mada ima i obrnutih slučajeva, kada „deblji kraj” izvuče onaj ko se brinuo o staroj osobi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poseban je razlog za sumnju kada ugovor o doživotnom izdržavanju sklopi lekar ili neko od medicinskog osoblja sa svojim pacijentom, a kako kaže beogradski advokat Tihomir Konstantinović upravo to je najčešći slučaj.
– Pojedini lekari pojavljuju se kao davaoci izdržavanja starih osoba, u mnogim slučajevima upoznatih u bolnici ili staračkim domovima, procene njihov vek življenja, sklope ugovor i posle nekoliko meseci ili godinu dana dođu do vredne nekretnine. U svojoj praksi sam čak imao lekara koji je sklopio deset ugovora o doživotnom izdržavanju. Pa taj ni fizički nije mogao sve da postigne – naglašava Konstantinović.
On navodi da je više puta slao prijave Srpskom lekarskom društvu, ali da mu je odatle stigao odgovor da oni nemaju mehanizam za gonjenje takvih svojih kolega.
– To je zaista nedopustivo, u suprotnosti je sa lekarskom etikom i takve ugovore sudovi treba da raskidaju. Međutim, u praksi, nažalost, ima situacija gde sudovi na razne načine, često i zbog preopterećenosti, površno prelaze preko nekih relevantnih činjenica i sve se završava na štetu onih koji su pokrenuli sudski postupak, odnosno naslednika primalaca izdržavanja. S druge strane, davaoci izdržavanja dolaze do znatnog imovinskog dobitka koji nije u srazmeri sa onim što su ulagali brinući o primaocu izdržavanja – kaže Konstantinović.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem predstavlja što sudski procesi oko raskida ugovora pred sudom predugo traju, prosečno dve i po do tri godine, dešava se da stara lica nekada i ne dožive okončanje postupka.
– Po zakonu, lekar, medicinsko osoblje, i drugi koji rade sa starim licima, ne mogu sklopiti sa njima ugovor, osim ako ne dobiju saglasnost Centra za socijalni rad, kao nadležnog organa starateljstva – kaže Gordana Vuković, portparol parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Ona objašnjava da obe strane u samom ugovoru određuju međusobne obaveze, kao i da je primalac izdržavanja dužan da dostavi sudu dokaz o tome da zaista ima u posedu nekretninu ili zemlju, koja je predmet ugovora.
– Sudu je bitno da taj ugovor, kako zakon predviđa, mora biti zaključen u pismenom obliku, mora biti overen od sudije. Pre nego što to učini, sudija je dužan da pročita strankama ugovor i upozori primaoca izdržavanja na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se tom imovinom ne mogu namiriti nužni naslednici – ističe Vukovićeva.
U Prvom opštinskom sudu trenutno ima oko 300 predmeta u kojima se traži raskid ili poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Najčešći razlog zbog kojeg se pokreću ovakve parnice su poremećeni međusobni odnosi, zbog kojih je onemogućeno ispunjavanje odredbi ugovora.
– Dešava se i da stariji ljudi nekada malo iz hira, ili zato što dobiju bolju ponudu, traže raskid, ali ako su zaista poremećeni odnosi, onda sud nema izbora nego da raskine takav ugovor. Ako se to desi, primalac izdržavanja je dužan da obezbedi naknadu za sve što je primio, odnosno da nadoknadi uloženo osobi koja se brinula o njemu – ističe Vukovićeva.
Ona navodi da naslednici neretko zahtevaju utvrđivanje ništavosti ugovora zbog nesposobnosti za rasuđivanje, dokazujući da stara osoba nije bila sposobna za rasuđivanje kada je sklapala ugovor.
Jelena Čalija
objavljeno: 18.03.2011.
