Izvor: Blic, 23.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekar može i pred sud zbog nesavesnog lečenja
Lekar može i pred sud zbog nesavesnog lečenja
BEOGRAD - Pacijent ima pravo na prigovor i pritužbu rukovodiocu zdravstvene ustanove, zdravstvenoj inspekciji i lekarskoj komori, a takođe i na naknadu štete uzrokovane nepropisnim lečenjem. Ovako glasi deveta odredba Povelje o pravima pacijenata koja će početkom marta biće prezentovana javnosti, a koju je priredila grupa pravnika i lekara. Autori su jasno konkretizovali prava pacijenta koja su već zastupljena u domaćem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakonodavstvu i međunarodnim poveljama koje je naša zemlja ratifikovala. Oni ističu da je cilj da pacijenti postanu svesni svojih prava i da na njima insistiraju. - To će biti dugotrajan proces i ne očekujemo brze rezultate. Mora se promeniti način razmišljanja i pacijenata i lekara. Pacijenti često nisu upoznati sa svojim pravima - kaže profesor Vladimir Vodinelić.
Prema rečima autora, domaći pravni propisi govore pretežno o dužnostima lekara i zdravstvenih ustanova, tako da se iz njih većina prava pacijenata može spoznati samo indirektno. O ovim pravima se ne govori ni u Hipokratovoj zakleti niti u Kodeksu etike zdravstvenih radnika Jugoslavije. Zbog toga, ističu autori, postoji potreba da se prava pacijenata poimenično i jasno označe. Povelja ne sadrži ništa novo i nepoznato i počiva na na načelima koja su sastavni deo međunarodnih propisa o ljudskim pravima, koja je naša zemlja ratfikovala. U povelji su, tvrde autori, samo konkretizovana prava pacijenata koja su već priznata u domaćem pravu, ali na generalni način.
Profesor Milan Popović kaže da povelja treba da podstakne 'razgovornu medicinu', da učvrsti položaj pacijenta kao pravnog subjekta, ojača poverenje između lekara i pacijenta, osigura kvalitet medicinskih usluga, garantuje slobodu i ugled lekarskog poziva.
- 'Razgovorna medicina' je već postala svetska praksa. Istraživanja govore da se 60 odsto pacijenta ne pridržava terapije i saveta koje im daju lekari. Kada bi doktor bar 15 minuta posvetio pacijentu, razgovarajući sa njim o njegovoj bolesti i zdravstvenom stanju, situacija bi se promenila. Zato se ljudi okreću raznim prorocima, jer oni imaju vremena za razgovor - kaže Popović.
Primena povelje zahtevala bi i adekvatnu podršku pravosuđa. - Potrebne su promene i u pravosudnom sistemu. Vi i sada možete sudski tražiti odštetu za nesavesno lečenje, ali su procesi dugi i naknade su više nego simbolične - kaže profesorka Marija Draškić-
Popović, naglašavajući da im nije cilj da se ode u drugi ekstrem, kao što je slučaj u Americi.
- Tamo se sada doktori plaše da rade rizičnije operacije, posebno se osiguravaju u slučaju ovakvih tužbi gde su odštete ogromne. Mi želimo da su uspostavi kvalitetniji odnos između lekara i pacijenta - kaže Popović.
Vuk Stambolović, lekar, kaže da Povelja sigurno neće naići na odobravanje svih lekara.
- Svako ograničenje moći izaziva određenu količinu otpora. Sigurno da ova povelja, koja daje neku moć pacijentima, neće naići na oduševljenje među svim lekarima. Ona menja položaj pacijenata, oni nisu više samo zavisnici od pomoći lekara - ističe Stambolović. T. Aleksić Garantovana prava
Pacijent ima pravo na jednaku dostupnost medicinskih usluga, na obaveštenost o svim mogućnostima lečenja i na tretman bez diskriminacije.
Takođe, pacijent ima pravo da se, pri pružanju svake medicinske usluge, poštuju njegovo ljudsko dostojanstvo, privatnost, uverenja koja se tiču kulturnih, moralnih i verskih vrednosti.
Bolesnik ima pravo na izbor lekara koga će konsultovati, zatim na potpuno, blagovremeno i njemu shvatljivo obaveštenje o bolesti i lečenju, na obaveštenje o rizicima i posledicama , kao i na slobodno odlučivanje o svemu što se tiče njegovog tela i zdravlja, predlaže se, između ostalog, u Povelji.
