Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek za obolelu krv u ćeliji pupčanika
BEOGRAD - Spas za pacijente koji boluju od malignih bolesti krvi je transplantacija koštane srži od zdravog davaoca, najčešće bliskih rođaka. Međutim, ukoliko oni nisu kompatibilni, što je čest slučaj, pomoć se može potražiti u Registru davalaca koštane srži, ali on još uvek nije deo globalnog registra, koji ima oko 10 miliona uzoraka.
- Transplantacija je pouzdan i u mnogim slučajevima jedini mogući vid lečenja, ali, nažalost, u Srbiji nije razvijen ovaj vid donatorstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pa u domaćem registru postoji svega oko 500 uzoraka - kaže za Glas doktorka Dragana Vujić iz Instituta za majku i dete.
Ona objašnjava da je koštana srž tečno tkivo i da se transplantacija obavlja slično kao kod transfuzije krvi, a da je ustanova u kojoj je zaposlena, jedina u našoj zemlji u kojoj se te složene intervencije obavljaju na deci, odnosno da su njihovi pacijenti uzrasta od dva meseca do 18 godina.
- Za prvih pet meseci ove godine uradili smo devet operacija, imamo zakazane još dve, tako da ćemo u prvoj polovini ove godine obaviti ukupno 11 intervencija - naglašava s ponosom doktorka Vujić.
U Institutu prave i „roditeljsku kuću“ koju će činiti osam apartmana gde će deca u periodu oporavka biti smeštena sa onima čija im pomoć i podrška najviše znače.
APEL MAJKAMA
Američki naučnici iz Onkološkog centra na Univerzitetu u Teksasu, posle obimnih istraživanja, nedavno su saopštili da krv iz pupčane vrpce sadrži matične ćelije koje su dragocene u lečenju mnogih bolesti i da bi njeno doniranje za bar deset hiljada ljudi moglo da znači razliku između života i smrti. Zato su uputili apel majkama da potpisuju dozvole za donacije jer se u suprotnom „velika količina životne supstance izgubi svaki put kada bolnice ne sačuvaju pupčane vrpce novorođenčadi“.
BESKRAJNA PODRŠKA DOKTORA ANDOLINA
U toku proteklih kriznih godina nesebičnu podršku našoj deci je pružio doktor Marino Andolina, koji ih je primao i operisao u Italiji, ali je dolazio u Beograd da pomaže i instruiše naše lekare. On se lično založio i da više desetine naših mališana, koji nisu imali srodnog davaoca, koštanu srž dobiju od dobrovoljnih davalaca iz Evrope.
- Svako naše dete su on ili njegova supruga dočekivali na aerodromu i vozili u bolnicu. Bilo je slučajeva kada je znao da je vreme presudni faktor u spasavanju nekog mladog života, pa nije čekao red letenja, već sedao u kola i sam vozio kako bi uzeo malog pacijenta i doveo na operaciju - govori s neskrivenim poštovanjem i zahvalnošću doktorka Vujić, koja kaže da i sada kada su se naši stručnjaci „osamostalili“, čuveni doktor Andolina je uvek spreman da pomogne korisnim savetom.
Posle veoma uspešnih početaka te medicinske oblasti u našoj zemlji sedamdesetih godina prošlog veka, došlo je zastoja, da bi poslednjih godina, kako navodi ona, zahvaljujući velikom zalaganju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i njegovoj direktorki Svetlani Vukajlović, došlo do velikog napretka u primeni ove metode.
Dragana Vujić veruje da će za godinu-dve mladi ljudi koji su do sada zbog te vrste intervencija morali da putuju u inostranstvo moći da ostanu u zemlji jer će i u Srbiji biti stvoreni uslovi za ovakvo lečenje.
- Naišli smo na veliko razumevanje u Ministarstvu zdravlja koje je prihvatilo i naš projekat za stvaranje nacionalne banke ćelija iz krvi pupčane vrpce, što je novi metod u koji se u svetu polaže sve više nade. U svetu su već čitavu deceniju umrežene takve banke, zbog čega u tzv. Netkordu ima čak 250.000 zamrznutih uzoraka - navodi načelnica Odeljenja za transplantaciju.
Doktorka Vujić, kao bitan faktor za formiranje takve baze, pored opremljene laboratorije u kojoj se uzorci mogu čuvati i do 30 godina, navodi i pripremu građana koji treba da shvate značaj čuvanja tih dragocenih ćelija, kako bi mogli da pomognu drugima, ali i svojoj deci ako im to ikada bude potrebno.
- Ćelije iz krvi pupčane vrpce su manje zrele i zbog toga njihova transplantacija daje znatno bolje rezultate. Međutim, i s njima se mora biti posebno obazriv, naročito prilikom uzimanja pristanka od majke koja po porođaju ustupa te ćelije. One će se, naime, dati nekome kome je krajnje ugrožen imuni sistem i zato se moraju znati svi važni podaci o donatorima, pre svega o svim bolestima u porodici, da ne bi bilo štetnih efekata po primaoca - naglašava doktorka.
