Izvor: Politika, 04.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legenda o dve čudotvorne ikone
Stare ikone presvete Bogorodice i Isusa Hristau crkvi u selu Zvečka izgledaju kao da su naslikane juče
Zvečka – Niko nije prorok u svom selu, pa u čudotvorne ikone, u crkvi koja se beli kao zalutala tačka u sivom pejzažu džinovske termoelektrane i dima koji bljuje u nebesa, veruje mnogo više ljudi van Zvečke. Oni sa strane dolaze da se pomole, da se izleče, da pronađu spasenje... I, oni koji pomažu crkvi su ljudi van atara sela Zvečka, ako na stvari gledamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šire. Među dobrotvorima je čak i bivši američki diplomata u SFRJ Hejdi Hjuston Tobi, koji se venčao baš u Crkvi rođenja presvete Bogorodice. Nije stigao u blindiranom „čiroki” džipu praćen marincima nego se sa mladom, Beograđankom, dovezao autobusom do Obrenovca, pa peške, sa svatovima, lagano do sela Zvečka. I on je verovao u čudotvorne ikone.
Ikone presvete Bogorodicei Isus Hrist izgledaju kao da su naslikane juče, a naslikane su ko zna kada. Protojerej stavrofor Crkve rođenja presvete Bogorodice Dragan Polić, koji je u crkvi od 1976. godine, pretpostavlja da je ruka Petra Nikolajevića, zvanog Moler, rođenog, opet, ko zna kad, naslikala ikone, ali sve je to nepoznanica. Zna se samo da je knez Miloš predao Petra Molera Turcima, a potom Turci zadavili ikonopisca 1816, u beogradskoj tvrđavi.
– Zašto ga je Miloš predao Turcima? Ko će ga znati – kaže otac Polić, neobičan sveštenik. Ne traži blagoslov episkopa za razgovor, duhovit je, ne želi nikoga da ubeđuje u čudotvornost dve ikone, veruje da je duboko u nama samima, da o tome odlučimo. Ne pada mu na pamet da izdaje verifikacije o isceliteljstvu niti da od toga pravi biznis.
– Ne volim da vidim ispred crkve reke ljudi, ne volim hodočasnike, ne volim mase. Ovako je lepše. Ko čuje, čuje, ko veruje, veruje. Odlaze ljudi iz sela i Obrenovca kod vračara, a one im kažu – šta ćete ovde, kad imate čudotvorne ikone – opet se smeši otac Dragan, jer on veruje u nešto drugo: da je snaga verovanja u molitvi.
– Moraš da je neguješ, kao biljku, inače će je pojesti korov, počupaće je greh. Neki ljudi misle, ovde u crkvi je urgentni centar! Misle, prepisaće ti Bog sedam injekcija, i – gotovo. A ja im kažem – budite bolji ljudi. Ne budite gordi, ne budite hvalisavci. Kad čujem neke da pričaju „mi smo nebeski narod”, ja im kažem – svi su narodi nebeski, nego hajde da mi Srbi prvo budemo zemaljski narod. Kad vidimo komšiju da zida kuću, da mu pomognemo, a da ne puknemo od zavisti i da šapućemo – eno ga, zida, mora da se negde nakrao. Kad biznismenima krene loše, dođu ovde, kod mene. Ja ih pitam – što niste dolazili kad vam je išlo dobro? Jer, molite se najviše kad vam je dobro. Da tako ostane – kaže sveštenik, pripremajući se za molitvu.
Razne su priče o dve ikone, savršena građa za literaturu: tajanstveni ikonopisac koga je pragmatični vladar predao neprijatelju, a on potom biva zadavljen u podrumu tvrđave, ali njegovo životno delo traje, ne biva čak ni okrznuto... Bogorodica, tvrde mnogi, ne može da se fotografiše.
– Kada se film razvije, događa se da na njemu nema ničega. Događa se i da se na fotografijama pojavi veo na njenom liku, trag duha božjeg – kaže otac Dragan. Viđa li senku zapravo onaj ko želi da je vidi?
Ali žena koja pomaže u crkvi, svedoči da su je lekari otpisali, da su joj preporučili da umesto uputa kod specijaliste potraži uput za ispovednika, pa je ona došla, molila se pred ikonama, duboko verovala tim slikama o kojima niko pojma nema kako su nastale. I, evo je, godine su prošle, svedoče ona i otac Dragan, a zvanična medicina je pogrešila.
– Dolaze ljudi da provere tu čudotvornost, fotografišu, nose specijalnu rasvetu, posmatraju taj veo koji zrači. Čudo je blagodet božja, kažem ja njima, ali ne završava se isceljenje kada se ozdravi...Bitno je promeniti život – smeje se otac Dragan.
Nauka kaže: verovanje u čudotvornost je autosugestija. Sveštenik nema ništa protiv takvog pogleda na svet i dve ikone. Ali, pominje i ovo: Došla lekarka, sve je učinila ranije da zatrudni, posećivala je najbolje doktore, a onda je poverovala je u Svetu Bogorodicu i snagu molitve. Sada je majka.
Lokalna zajednica ne veruje u legendu o dve ikone, pa crkvi niko ne daje novac – ni opština ni termoelektrana. Ali zato lopovi veruju u čudotvornost svetog mesta, naročito kada, osim duha božjeg, osete i prisustvo keša, pa su provalili proletos i odneli 360.000 dinara namenjenih za stolariju parohijskog doma, koje je otac Dragan sakrio ispod sveća. Pokupili su poslednji dinar iz crkve podignute na temelju crkve-brvnare, 1890. godine. Ikone su sve videle, ali drugih svedoka nije bilo.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 04.01.2013.
