Izvor: Blic, 30.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje u inostranstvu o trošku države
Do oštećenja očnog živca došlo je zbog boravka u inkubatoru. Konzilijum lekara utvrdio je da dete mora biti poslato u inostranstvo na lečenje. Kada je napunio dve godine, mališan je upućen u poznatu kliniku u Americi „Džon Hopkins". Intervencija, koja je Republički zavod za zdravstveno osiguranje koštala oko 30.000 evra, uspešno je obavljena.
Ovo je samo jedan od 70 pacijenata koliko je prošle godine upućeno na lečenje u inostrane zdravstvene centre o trošku zdravstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fonda. Za ove intervencije fond je utrošio oko dva miliona evra.
Najstariji pacijent bila je gospođa od 73 godine. Operisana je u Pragu od teškog maligniteta oka. Najmlađi pacijent imao je svega nekoliko meseci. Mališanu je urađena kardiohirurška intervencija u Velikoj Britaniji.
- Nedostatak adekvatne opreme za određene intervencije je najčešći razlog zašto se neke operacije ne rade u našoj zemlji, pa se pacijenti šalju u inostranstvo na lečenje. Najveći broj tih operacija radi se najsavremenijim metodama kojima naši lekari još nisu ovladali - objašnjava za „Blic" Vladan Ignjatović iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Tumori na mozgu, kompleksne srčane mane, urološki problemi, teški maligniteti oka, transplantacije koštane srži i bubrega najčešći su razlozi zbog čega se naši pacijenti šalju u inostrane medicinske centre.
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, svaki osiguranik, bez obzira na godine, može biti upućen na lečenje u inostranstvo.
Da bi neko bio lečen u inostranstvu, potrebno je da konzilijum lekara, koji leči pacijenta, napiše nalaz i mišljenje da je pacijenta potrebno uputiti na lečenje u neki od inostranih centara. Pored konzilijuma, postoji još jedna velika komisija pri RZZO. Ona je sastavljena od 25 najeminentnijih stručnjaka iz raznih oblasti medicine. Na tri meseca komisija usklađuje indikacije po kojima se neko može uputiti u inostranstvo na lečenje o trošku RZZO.
Kada u RZZO stigne konkretan zahtev za slanje u inostranstvo, od tih 25 doktora izaberu se tri. Oni čine komisiju koja konkretno odlučuje da li pacijent može biti poslat na lečenje ili ne.
- Komisija se rukovodi indikacijama, ali i finansijskim mogućnostima fonda. Zbog toga se novac troši pre svega na one bolesti čiji je stepen izlečenja visok - kaže Ignjatović.
Prošle godine RZZO je podneto 150 zahteva za lečenje u inostranstvo. Od tog broja 70 pacijenata operisano je u inostranstvu. Za više od 30 pacijenata zdravstveni problem je rešen tako što su inostrani stručnjaci došli u naše zdravstvene ustanove i operisali ih.
- Sa Italijom imamo najbolju saradnju zbog sporazuma o socijalnom osiguranju i mogućnosti odloženog plaćanja. Italijanski lekari su vodeći stručnjaci u lečenju spinalnih tumora i kada su u pitanju transplantacije bubrega i koštane srži. U Belgiju se šalju pacijenti koji imaju oftalmološke probleme, a Švajcarska je poznata po neurohirurgiji. U Veliku Britaniju odlaze pacijenti sa kardiohirurškim, onkološkim, hematološkim i oftalmološkim problemima - precizira Ignjatović.
