Izvor: Politika, 26.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje narkomana mora biti po standardima SZO
Ko obećava lako i uspešno lečenje narkomana laže očajne roditelje, jer to je duga i zahtevna borba
Nema te enciklopedije, priručnika, pa čak ni medicinskog udžbenika u kojem bi našli jedinstveni, na sve primenjiv recept za lečenje narkomana.
„Narkomani nisu jedna monolitna grupa”, ističe primarijus dr Jasna Daragan-Saveljić, neuropsihijatar, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, a lečenje narkomanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je psihološki proces koji zahteva napor, za koji je potrebna velika motivacija.
„Ko obećava lako i uspešno lečenje narkomana laže očajne roditelje, jer to je duga i zahtevna borba”, izričita je ova lekarka.
– Nisu svi narkomani isti. Ima onih koji imaju sklonost ka kriminogenom ponašanju, pa one sa izrazitim poremećajem ličnosti" – navodi doktorka Daragan-Saveljić.
Suština je da se prema ovim razlikama odrede najpogodniji protokoli lečenja. U svim razvijenim zemljama, kao u i Srbiji, usvojena je strategija Svetske zdravstvene organizacije za lečenje bolesti zavisnosti, gde su u vidu vodiča i protokola navedeni zvanični medicinski načini lečenja narkomanije.
Psihijatar dr Ljilja Novaković, takođe lekar u Specijalnoj bolnici u Drajzerovoj, podseća da je ova kuća bila zadužena da predloži sve moguće detoksikacione tehnike i izabrali su četiri, pet koje primenjuju u zavisnosti od procene stručnjaka, koja bi određenom tipu zavisnika najviše odgovarala.
– Nikoga ne odbijamo. Odredi se da li je za detoksikaciju, za koji tip lečenja, a ko nije za lečenje biva upućen na programe supstitucione terapije, bazirane na metadonu. Mi radimo isključivo ono što je registrovano, dok se u privatnim ordinacijama ne drže zakona do kraja, pa leče i lekovima koji nisu još registrovani kod nas a priznati su u svetu.
Ona objašnjava da joj takozvane ruske metode nisu poznate, jer nigde nisu objavljene studije ili dokazi o uspešnosti.
– Iz priča pacijenata saznajemo o ruskim metodama „brisanja sećanja”, blokiranja receptora, ali u suštini sve je to alternativa – kaže naša sagovornica.
Lečenje na privatnim klinikama počinje „skidanjem” sa droge, a nastavlja se raznim vrstama psihoterapija sa kombinacijom lekova i specijalnih metoda. Ono što izdvaja privatne klinike od državnih jeste što mnogi „privatnici” naglašavaju da ne koriste „metadonsku” terapiju.
– Nema tu lekarskih tajni, mistike ili posebnih „recepata” za ozdravljenje. Nauka napreduje iz dana u dan i do pojedinosti je poznato kako izgleda mozak zavisnika. Lečenje zavisnosti je isto toliko uspešno kao i lečenje neke druge hronične bolesti. Ipak, metode koje se koriste moraju se prilagođavati specifičnom lečenju pojedinca – objašnjava psihijatar Boro Lazić, supspecijalista za bolesti zavisnosti i šef stručnog tima beogradske privatne Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti koja ima odeljenja u Nišu i Novom Sadu.
Njihov godišnji program lečenja sastoji se od tri faze. Posle smeštanja pacijenta u stacionar, počinje detoksikacija koja traje nedelju dana, a u naredne tri sedmice se sprovodi psihoedukacija. Druga faza lečenja, organizovana na principu dnevne bolnice, podrazumeva dijagnostiku i pravljenje specifične terapije za pacijenta koja podrazumeva terapiju lekovima, psihoterapiju, socioterapiju i edukaciju. U ovoj fazi je veoma značajna podrška porodice i sprovođenje porodične terapije. Ovaj period lečenja traje od četiri do šest nedelja. Posle toga počinje rehabilitacija. Dr Boro Lazić objašnjava da je oko 100 dana neophodno za postizanje mentalno stabilnog stanja pacijenta, a biološki oporavak zavisnika traje od devet do 12 meseci intenzivnog lečenja.
– U trećoj fazi lečenja koja podrazumeva rehabilitaciju pokušavamo da vratimo pacijenta u njegov prirodni ambijent. Studenti bi trebalo da se vrate knjizi, a radnici poslu. Izopštavanje zavisnika iz njegove prirodne sredine nema smisla jer on mora da nastavi da živi svojim životom, mora da bude rehabilitovan i resocijalizovan – reči su dr Lazića.
U Beogradu dve godine radi klinika „Rus medik” čiji se rad bazira na dostignućima ruske medicine. Osnivači ove klinike su srpski lekari koji aktivno sarađuju sa kolegama iz Rusije. Prema rečima Danijela Dojčinovića, menadžera ove bolnice, uspešnost ruske medicine u ovoj oblasti je nesumnjiva. U ovoj klinici lečenje, koje takođe traje godinu dana, podrazumeva detoksikaciju, psiho-farmako terapiju i psihoterapiju.
Primarijus dr Aleksandar Ramah, glavni lekar u privatnoj Specijalističkoj psihijatrijskoj ordinaciji „Ramah”, bavi se bolestima zavisnosti 20 godina. On objašnjava da lečenje zavisnika koje on primenjuje počinje „skidanjem” sa droge. Ova faza lečenja sprovodi se ambulantno ili se pacijent upućuje da obavi ovaj deo posla u nekom stacionaru. Potom počinje psihoterapijski program koji u proseku traje šest meseci. Pacijentima se propisuju tablete blokatora koje predstavljaju neku vrstu zaštite od dejstva droge. Ove tablete su samo jedan od uslova za uspešnu terapiju.
– Psihoterapija je ključna u lečenju zavisnika. Za svakoga obrazujemo individualni program – objašnjava dr Ramah.
Olivera Popović - Jelena Popadić
--------------------------------------------------------
Lečenje kod privatnika do 6.000 evra
U većini privatnih zdravstvenih ustanova koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti u Srbiji terapija, za koju se može reći da daje rezultate, traje godinu dana. Ipak, privatno lečenje, sa stacionarnim smeštajem od dve, tri nedelje, rezervisano je samo za one sa dubljim džepom, jer godišnji tretman uglavnom košta od 5.000 do 6.000 evra. Ipak, nezvanično saznajemo, u nekim bolnicama samo stacionarno lečenje, koje traje nekoliko nedelja, košta oko 5.000 evra.
-------------------------------------------------------
Kapaciteti državnog i privatnog sektora
Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja narkomani, ali i sve druge osobe kojima je potrebno lečenje zavisnosti, u državnom sektoru mogu da se leče u 29 opštih bolnica, sedam kliničkih ustanova i pet specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti (Vršac, Kovin, Novi Kneževac, Niš – Gornja Toponica, Beograd – „Laza Lazarević” ). Za lečenje narkomana u privatnom sektoru postoji 57 psihijatrijskih ordinacija i sedam specijalnih bolnica za bolesti zavisnosti (pet u Beogradu, i po jedna u Nišu i Novom Sadu). Oni rade sa rešenjem koje im je izdala zdravstvena inspekcija, odgovoreno je juče pismeno iz Ministarstva zdravlja na pitanje „Politike” koliko ima registrovanih privatnih bolnica ove vrste.
[objavljeno: 26/05/2009]
