Izvor: Danas, 15.Jun.2015, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažno svetle u tami
Pisac Svetislav Basara, u tekstu od 10.06. 2015 godine, pod naslovom : “Momo, sin tame”, analizira deo teksta novinarke Vesne Ninković od 09.06.2015. pod naslovom “Ulica Mome Kapora”, u kom se zalaže da, kako je napisao, Momu Kaporu ( a ne Momi) treba dati ulicu obavezno, zbog knjiga i slika koje je napisao i nacrtao. Momo, smatra pisac Basara, nije otpočeo rat niti je nekog ubio, i ovaj svet je napustio kao slobodan i neosuđivan građanin.
To što je kao javna i afirmisana >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ličnost, davao javnu podršku “Srbskim junacima”, kojima se sudi za genocid zanemarljivo je u odnosu na Momovo stvaralaštvo, valjda uključujući i “Zelenu čoju Montenegra”, u vezi s čim se nešto neprilično desilo, drugom odnosno prvom koautoru tog dela, poznatom karikaturisti i putopiscu Zuku Džumhuru, koji još nije dobio svoju ulicu u Beogradu, a umnogome je doprineo ugledu Politike, iz koje je potekao predlog da Kapor dobije svoju ulicu.
Javnu podršku zločincima su godinama u ekipi sa Momo Kaporom davali i drugi poznati pisci, dečji pesnici i pesnički proroci sa kapom za dva lica, rokeri, profesori, i da ne nabrajam do vrha te nacionalističke i nacističke piramide na čijem je tronu zabrinut i zamišljen sedeo Otac Nacije, pišući svakakve nebuloze, u nastojanju da sa pomenutom svetovnom, ali i duhovnom elitom sprovede kroz ratove projekat Memorandumske Velike Srbije.
Svi oni za to behu dobro plaćeni i preplaćeni, zato što truju godinama narod, pri čemu su redovno nagrađivani za svoja dubokoumna dela, a nekim pesnicima i satiričarima u tom zatvorenom krugu to ne beše dovoljno, nego su kroz prikupljanje pomoći za nastradali narod dolazili do dodatnih prihoda. Sa čim je valjda upoznat i Svetislav Basara, čija je između ostalih, omiljena tema kritike bio Otac Nacije, koji je predstavljao pokretački duh ove ekipe. Čiji članovi nisu bukvalno nikog ubili, ali su se veoma trudili da se ubilačka temperatura i atmosfera održe do potpune pobede i osvajanja svega što Velikoj Srbiji pripada.
Međutim, nacionalisti i četnici su kao i u Drugom svetskom ratu izgubili, ali su na dobrom putu da u miru postanu pobednici i Drugog svetskog rata i ovih potonjih klanica, što je Ninkovićeva jasno i artikulisano sročila u napisu o Momovoj ulici. A piščeva metafora o Bogumilima i svetlu i tami, ili crno belom svetu u ovom slučaju liči, kako on voli da se izrazi, na palamudnjavu. Obzirom da su dobitnici i gubitnici ulica iz teksta Vesne Ninković potpuni antipodi, i ne mogu, kao prema piščevim rečima biti izmešani i žito i kukolj.
Nad Bogumilima je na ovim prostorima vladajuća pravoslavna crkva vršila genocid, najviše u Bosni, zbog čega se njihovo pominjanje u Basarinom tekstu na bizaran način podudara sa delima haških "Srbskih junaka", koji su do današnjih dana popularni među mladima i u većem delu Srbije i Republike Srpske, zahvaljujući upravo otrovnoj palamudnjavi ekipe stvaralaca na čelu sa Ocem Nacije.
Nije na odmet pomenuti, da Ocu Nacije sa uvaženom ekipom nije bilo loše ni u Titovoj Jugi, naprotiv, ali oni očito nisu jugonostalgičari, jer umeju da lažno svetle u Srbiji, koju je progutala njihova tama.
*Autor je knjževnik i satiričar
