Izvor: Danas, 22.Jan.2015, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažna smrt
Nikada nisam uspela da saznam ko je ta mudra glava kojoj je palo na pamet da iskopa moje telo, u potrazi za ko zna kakvim dokazom ili odgovorom koji je morao da se pribavi u svetlu novih preokreta u suđenju u koje sam i sama bila umešana: suđenju koje se razvlači već godinama i u kojem se broj optuženih stalno povećava. Mora da su zanemeli oni što su, na metar ispod zemlje, našli moj kovčeg pun kamenja.
Činjenica je da nisam bila mrtva kada su me pronašli bez svesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u ćeliji tamnice u koju su me zatvorili posle poslednjeg "rafiniranog" tretmana u sobi za mučenje. Vidar, koji me je samo nakratko pogledao, izjavio je: "S ovom ste završili."
Kada su o tome obavešteni moji rođaci, došli su s molbom da me pokopaju. Inkvizitor im je to plemenito dozvolio, ali van osveštanog groblja na kome su sahranjeni moji preci.
Samo što ja nisam bila mrtva, mada sam ležala tamo kao klada, iskolačenih očiju.
Kada su me, nakratko, ostavili samu da iskopaju rupu, iskoristila sam trenutak i svom snagom gurnula pokrov (srećom, štedeli su na ekserima) i iskočila iz kovčega. Napunila sam ga kamenjem koje sam pronašla u blizini, zatvorila pokrov što sam bolje umela, da moji ništa ne primete.
Zaista nisam želela da ih dodatno sramotim. Bilo je dovoljno, i previše, što su u porodici navodno imali vešticu, nisam htela da im priredim još i njeno vaskrsenje.
„Veštice - Ispovesti i tajne“ Terzila Gato Kanu; izdanje Clio
