Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laži u kampanji i svakodnevnom životu
Pred izbore svi političari obećavaju nova radna mesta. – Građani najčešće lažu objašnjavajući zbog čega se nisu javili na mobilni telefon
„Najviše se laže pred izbore, tokom rata i posle lova”, izjavio je nemački kancelar Oto fon Bizmark, analizirajući predizbornu retoriku političkih lidera u 19. veku. Ako bi se ostvarila obećanja koja slušamo poslednjih mesec dana, velika je verovatnoća da bismo već 17. marta mogli da naplaćujemo ulaz u Diznilend svakome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko pređe granicu naše zemlje, jer nas odmah nakon izbora čekaju otvaranje novih radnih mesta, dolazak novih stranih investicija, početak izgradnje metroa i „Beograda na vodi”, otvaranje novih škola i vrtića, ukidanje solidarnog poreza, zdravstveno osiguranje za sve i redovne penzije.
Nedavno objavljena studija Instituta društvenih nauka Bečkog univerziteta otkrila je da su vladajuće partije u Austriji – Socijaldemokratska partija i Narodna stranka – ispunile tek svako drugo obećanje koje su dale u predizbornoj kampanji pred savezne izbore 2008. godine. Od ukupno 192 obećanja data u predizbornoj kampanji, ispunjeno je 55 odsto.
Bil Klinton je, podsećanja radi, u predsedničkoj kampanji 1990. godine optuživao Džordža Buša Starijeg da toliko laže da podseća na Pinokija, da bi se samo nekoliko godina kasnije izvinjavao američkoj javnosti zbog tvrdnje da nije imao seksualne odnose s Monikom Levinski. Hroničari smatraju da je najveća neistina koju je izgovorio Džordž Buš Mlađi, koji je smenio Klintona na predsedničkom tronu, tvrdnja da je u Iraku pronađeno oružje za masovno uništenje, što je bio alibi za bombardovanje ove zemlje.
U neke od najvećih istorijskih laži spada i obećanje Hitlera, koji je rekao Nevilu Čemberlenu da bi rat mogao biti izbegnut ako bi Čehoslovačka „prekomponovala” granicu, nakon čega je britanski premijer potpisao Minhenski sporazum, uveravajući parlament da „Hitler zaista misli ono što kaže”. Istorija je, nažalost, demantovala Čemberlenovo uverenje.
U poređenju s ovim šarenim lažama naših političkih lidera, neistine koje izgovorimo u privatnom životu zvuče više nego bezazleno. Međutim, ako je verovati rezultatima jednog britanskog istraživanja, muškarci lažu dvostruko više od žena i dnevno izgovore čak šest laži.
Prosečna žena dnevno zaobiđe istinu samo tri puta, a najčešća laž koju izgovaraju predstavnici oba pola glasi: „Nije mi ništa, dobro sam”. Laž koja najfrekventnije silazi s usana muškaraca glasi: „Naravno da nisi debela”. Zlobnici će reći da je većini muškaraca važniji mir u kući nego nekoliko kilograma viška raspoređenih na „nezgodnim” mestima njihove lepše polovine, a rezultati ovog istraživanja svedoče da žene najčešće skrivaju istinu o svojim šoping izletima. Naime, zvanična verzija svakog „peglanja kartice” uvek glasi: „Bilo je na rasprodaji!”
Polovi su, međutim, postigli ravnotežu u poslovnim lažima, a neistina koja prednjači na top listi laži koje plasiramo šefovima i poslovnim partnerima glasi: „Izvinite, propustio sam vaš poziv”. Slede laži tipa: „Saobraćaj je bio užasan”, „Nazvaću vas za par minuta”, „Pogrešno sam zapisao vaš broj telefona”, „Pao nam je sistem”...
Univerzalni odgovor psihologa na pitanje zašto lažemo glasi: da bismo izbegli neprijatnost, odnosno da bismo dobili neku korist. Psiholog Sanja Marjanović, međutim, ističe da nisu sve laži iste i nemaju istu „težinu”.
– Laganje nije uvek motivisano lošim motivima – nekad lažemo da ne bismo povredili druge (bliske) osobe. Iskrenost po svaku cenu ima svoju cenu, a ta cena je povređivanje drugih. Zamislite šta bi bilo kada bi muškarci na pitanje žene „Da li sam se ugojila?” stalno govorili istinu, kada biste prijateljici saopštili da je nova haljina otvara u struku ili kada bismo zakašnjenje na poslu pravdali stvarnim razlozima, kao što je: „Uspavao sam se”. U tim situacijama izgovaramo socijalno poželjne laži koje nikoga ne povređuju i ne nanose štetu – ocenjuje ovaj psiholog, ističući da „ne mora da se slaže, ali ne mora ni sve da se kaže”.
Katarina Đorđević
objavljeno: 13.03.2014.
