Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labrador za ručak, bernardinac za večeru
Zabrana 41 rase pasa, viših od 35 santimetara. – U kineskoj prestonici "milion pasa, od kojih polovina nije registrovana"
Zabrinute zbog sve većeg broja pasa, koji u svojstvu kućnih ljubimaca polako okupiraju kinesku prestonicu, vlasti Pekinga odlučile su da preduzmu drakonske mere i uvedu zakon kojim će se zabraniti držanje 41 rase, među kojima su labradori, dalmatinci, seteri... i ostalih pasmina čija visina prelazi 35 santimetara, izvestio je nedavno "Njujork tajms".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Držanje pasa po kućama u Kini donedavno je bilo prava retkost. Danas sve više Pekinžana odlučuje da im pas bude najbolji prijatelj. Jedan od razloga za to jeste i veliki broj usamljenih stanovnika kineske prestonice, koji utehu nalaze upravo u društvu kućnog ljubimca.
Konkubine i pekinezeri
Zakon o zabrani držanja pasa viših od 35 santimetara nije i prva mera koju su gradske vlasti preduzele da bi smanjile broj pasa – kućnih ljubimaca. "Zbog predostrožnosti", glasi obrazloženje pekinških vlasti: "Veliki psi su veoma opasni i preterano jedu".
Da bi obeshrabrile ljude da drže pse, pekinške vlasti su uvele plaćanje doprinosa prilikom prijavljivanja ljubimca, u visini nekoliko mesečnih plata. Ipak, to nije bilo baš efikasno jer su vlasnici izbegavali da prijave svoje "najbolje prijatelje". Pored toga, prema pekinškom propisu, zabranjeno je da jedna porodica ima više od jednog psa, koji takođe ne sme da pripada nekoj od zabranjenih rasa.
Vlasnici pasa u kineskoj prestonici su revoltirani i rastuženi jer su primorani da se rastanu od vernih pratilaca, piše dopisnik "Njujork tajmsa" iz Pekinga. S druge strane, nije zanemarljiv broj onih koji smatraju da bi držanje pasa, bez obzira na pasminu, trebalo da bude u potpunosti zabranjeno u Pekingu.
Pristalice te ideje kao razlog uglavnom navode podatak da u Pekingu (13 miliona stanovnika) nema dovoljno životnog prostora ni za ljude, a kučići svojim prisustvom to samo još više pogoršavaju. "Njujork tajms" procenjuje da u Pekingu danas laje i zavija "najmanje milion pasa, od kojih više od pola miliona nije registrovano".
Jedan od razloga za to jeste i veliki broj otpuštenih radnika ili prerano penzionisanih, koji utehu nalaze upravo u društvu kućnog ljubimca, najčešće pekinezera.
Pekinezeri su nekad bili isključivo kineski dvorski psi. U carskoj Kini smatrani su svetim stvorenjima o čijoj nezi su se brinuli evnusi i konkubine iz Zabranjenog grada. Prvi pekinezeri stigli su u Evropu 1860. godine, kada su ih Englezi oteli iz opljačkane carske palate u Pekingu.
Minijaturni psi, mnogo manji od pekinezera, nedavno su postali i zaštitni znak novopečenih kineskih bogataša, a u doba Kulturne revolucije bili su izopšteni kao obeležje buržujske dekadencije.
Danas za tim "bonsai psima" vlada pomama, naravno kada je reč o dobrostojećim Kinezima, a naročito u Pekingu i Šangaju. Tu je svoju šansu nedavno videla izvesna Sjao Ši koja je stvorila praktično novu pasminu – orhideje iz Pekinga. Ova pseća varijanta orhideje ni kad odraste ne prelazi visinu od 20 santimetara i težinu od 700 grama (lakši su čak i od meksičke čivave).
Afera bernardinac
U doba Mao Cedunga takva minijatura od psa bila bi nezamisliva. Tada je bilo dopušteno jedino držanje kerova "korisnih za kinesko društvo", kao što su lovački psi i ovčari, dok je pseće meso bilo veoma cenjeno u kulinarstvu kao dobar zalogaj.
Pseće meso se i danas jede širom Kine, ali najviše u provincijama Guandong (bivši Kanton) i Sečuan. Prema svedočenju kineske štampe, na pijacama provincije Sečuan cveta trgovina psećim mesom.
Samo na jednoj pijaci, u sečuanskoj prestonici Čengduu, dnevni promet psećeg mesa dostiže četiri tone – tvrdi lokalna štampa, dodajući da cena za kilogram iznosi 17 juana (dva dolara). Hongkonška televizija svojevremeno je prikazala jednu mesaru u Čengduu u kojoj obrijani mrtvi psi vise na gvozdenim kukama, pored prasića. Iznad je stajao natpis: "Sveža roba".
U regularnim pekinškim prodavnicama nema psećeg mesa, ali zato u nizu restorana služe "kereće specijalitete". U pekinškom restoranu "Carski pas" na meniju se nalazi više od pedeset jela od psećeg mesa. Porcija pseće supe – pošintanga – recimo, košta 13 juana (dolar i po). Ovo, navodno, hranljivo jelo davno je preuzeto iz korejskog jelovnika, tvrde Kinezi.
U Kini je svojevremeno izbila "afera bernardinac", kada je pečeno meso dobroćudnog džina među psima reklamirano kao "delikates, prepun arome". Širom Kine tada je niklo više od 50 farmi za uzgoj bernardinaca, čije se meso prodavalo za 20 juana (dva i po dolara) po kilogramu.
Kinezi su počeli masovno da trguju mesom ove švajcarske pasmine, tvrdeći da ima "moć afrodizijaka", što je izazvalo buran protest Švajcaraca. Bernardinac je radni pas, požrtvovani spasilac i pouzdani čovekov prijatelj, a ne nekakav afrodizijak, čulo se u kampanji za zaštitu bernardinaca.
Kinolozi tvrde da preci bernardinca potiču od tibetanskog mastifa i da je to razlog više za duboko poštovanje ove plemenite pasmine. Ime je dobio po manastiru Sveti Bernard, utočištu putnika na glavnom alpskom prevoju između Švajcarske i Italije.
Nije lako razdvojiti istinito od izmišljenog u pričama o bernardincima, ali je sigurno da su ovi psi izuzetno izdržljivi, uporni i obdareni odličnim čulom mirisa, kao labradori. Spasli su mnoge živote, otkrivajući ljude zakopane duboko u snegu, posle lavine.
A u Kini, eto, jedu i bernardince. Ali ih zato zabranjuju kao kućne ljubimce jer su znatno prerasli strogo propisanu granicu od 35 santimetara. Av, av.
Petar Mićković
[objavljeno: 20.11.2006.]
