Izvor: BKTV News, 27.Sep.2013, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuvamo pasulj sa izmenjenim genima
Građani Srbije ove godine kuvaju genetski modifikovan pasulj iz Kirgistana. Tako barem tvrde srpski ratari koji dižu ruke od proizvodnje ovog povrća, jer kažu da ne mogu da se bore sa uvoznim lobijem.
Proizvođači upozoravaju potrošače da se kirgistanski pasulj često prodaje u pakovanjima na kojima je kao zemlja porekla ispisana Evropa. Ipak, kažu da se genetski modifikovan pasulj može prepoznati po identičnom izgledu svakog zrna.
Ove godine pasulj je odlično rodio, ali će >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ga biti za trećinu manje nego prošle godine, jer sve više pasuljara odustaje od proizvodnje. Kilogram srpskog ovogodišnjeg pasulja na pijaci može da se kupi za 380 dinara, dok tetovac iz Kirgistana, gradištanac iz Brazila, šareni iz Argentine i zeleni iz Ukrajine može da se nađe i za 200 dinara. Tolika razlika nije čudna, kada je prema zvaničnim podacima poznato da će proizvodnja pasulja ove godine biti za 32,7 odsto manja nego lane.
- Naš pasulj, koji odmah može u lonac, na veliko otkupljuju za 300 dinara – kaže Mladen Žuža, predsednik Asocijacije proizvođača pasulja iz Topolovca. – Cena je ista kao lane, iako su poskupeli repromaterijal i đubrivo. Ove godine 90 odsto pasulja na našem tržištu biće genetski modifikovano i uvezeno iz Kirgistana. Ipak, građani mogu lako da ga prepoznaju – po tome što su sva zrna identična.
NADNICA
Većina kupaca bira jeftiniji, uvozni pasulj za 250 dinara, iako je genetski modifikovan. Domaći, ovogodišnji košta i po 380 dinara. – Tražili smo pomoć od Ministarstva poljoprivrede, a oni su nam objašnjavali da je uvozni jeftiniji, jer je u Kirgistanu dnevnica evro – kaže Žuža.- Kako mi možemo da budemo jeftiniji kada radnicima plaćamo 2,5 evra po satu.
Uvoznici su svesni da bi kirgistanski pasulj teško prošao, pa na deklaraciji najčešće piše da je iz – Bugarske. Takav pasulj je uobičajen artikal svih vodećih trgovina u Srbiji. Čak se nudi na kvantaškim pijacama. Kako se hrana kojoj se menjaju geni ne deklariše na pakovanju, potrošač i ne zna šta kupuje i jede.
Koliko je situacija dramatična za srpski pasulj, najbolje govori podatak da je u Topovcu pre pet godina na 250 hektara zasejano “čarobno zrno”, a ove godine samo na – 22 hektara! Zanimljivo je da ni u Makedoniji više nema pasulja, pa je tetovac retkost u Beogradu. Zanimljivo je da četvrtinu cene pasulja u radnjama čini trgovačka marža.
- Prinos pasulja je neuporedivo solidniji nego lane kada je bila suša, ali su zasejane manje količine, jer pasuljari nemaju više interes da ga proizvode – kaže Mladen Žuža, predsednik Asocijacije proizvođača pasulja iz Topolovca. – Odustaju jer nemaju subvencije države za povrtarstvo. Subvencije su iste kao za suncokret ili kukuruz, a mi moramo sve ručno da radimo. Količina posla i utrošenog vremena ne može da se uporedi sa radom kod kukuruza.
Izvor: Novosti
Tweet
