Izvor: Blic, 15.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kutija soli sa dodatkom brašna
Kutija soli sa dodatkom brašna
BEOGRAD - Solana u Ulcinju, jedina u SR Jugoslaviji, nije u mogućnosti da podmiri potrebe domaćeg tržišta za ovom osnovnom životnom namirnicom, pa se, prema procenama, 90 odsto kuhinjske soli uvozi.
Minule sedmice, na regionalnom seminaru o zdravstvenoj bezbednosti i kvalitetu kuhinjske, dijetetske i soli za prehrambenu industriju, održanom u Prokuplju, stručnjaci su upozorili da uvozna so nije uvek odgovarajućeg kvaliteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što bi moglo, u dužem vremenskom periodu, ugroziti ljudsko zdravlje.
Za potrebe Savezne i Republičke tržišne inspekcije, analize uvoznih namirnica, pa i soli, koja je uz to i strateška sirovina jer se koristi u hemijskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj i drugim industrijskim granama, rade se uglavnom u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije, Institutu za higijenu i tehnologiju mesa, u 'Jugosinspektu', Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja i drugim laboratorijama. - Problem sa kvalitetom kuhinjske soli (prema pravilniku, čak i so za stočnu upotrebu mora da bude jodirana - jedan mg joda na jedan kg soli), traje od 1991. - kaže za 'Blic' puk. prof. dr Milan Pavlica, načelnik Instituta za higijenu Vojnomedicinske akademije u Beogradu, u čijim laboratorijama je proteklih godina kontrolisan veliki broj uzoraka soli za koju je tražena uvozna dozvola, na zahtev savezne tržišne i sanitarne inspekcije.
- Osim manjka joda, nalazili smo u soli i sastojke koji tu nikako ne bi smeli da budu, brašno i skrob, na primer, navodi dr Pavlica i dodaje da je najviše nedostataka uočeno kod uzoraka soli iz Poljske, za koju je tražena dozvola za uvoz.
Na naše pitanje da li je bilo problema sa nadležnima, naš sagovornik navodi da je jedan bivši visoki funkcioner Savezne tržišne inspekcije tražio da se analiza, za koju je uobičajeno potrebno od sedam do deset dana, uradi za 24 časa!
- Da li je on tu analizu pokušao da dobije na drugom mestu, po skraćenom postupku, nema podataka - kaže naš sagovornik, uz opasku da za hranu i namirnice uopšte, pa i so, ima mnogo ulaza - od Vranja i Niša, preko Prokuplja, kosovskih i drinskih prelaza, do Subotice.
- Ukoliko vam se kupus ne ukiseli, a stavili ste uobičajenu količinu soli, nešto sa kvalitetom te soli nije u redu - primećuje dr Pavlica.
Dr Milan Simić, sa Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, autor je obimne studije o metabolizmu soli u ljudskom organizmu i, prema njegovim nalazima, endemske gušavosti kod nas nema, jer se, kako kaže, 'poštuju propisi o jodiranju soli'.
- Ako postoji crno tržište koje se ne kontroliše, šverc cigareta, onda verovatno ima i šverca soli i taj kontingent izmiče kontroli, međutim, to je u nadležnosti unutrašnjih inspekcija - kaže za 'Blic' dr Simić.
Endemska gušavost i drugi poremećaji izazvani deficitom joda u kuhinjskoj soli, prema rečima dr Simića, bili su prisutni u Srbiji pre pola veka, ali, ističe on, 'taj medicinski problem kod nas više ne postoji'.
U Saveznoj sanitarnoj inspekciji, koja upućuje uzorke uvozne robe na analizu u određene laboratorije, nismo uspeli da dođemo do sagovornika za ovu temu. Z.D.Marković
