Izvor: Politika, Beta, 25.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovina „po dijagonali”
Kako izabrati novi televizor teško je pitanje za većinu kupaca kojima su tehničke karakteristike uglavnom nepoznanica. – Najprodavaniji „samsung” LCD
Za razliku od pre petnaestak godina kada je kupac novog televizora mogao da bira samo proizvođača i veličinu ekrana, nabavka novog TV aparata danas nije tako jednostavna. U međuvremenu su se pojavile nove tehnologije, prvo LCD (likvid kristl displej – ekran sa tečnim kristalima), a potom i plazma televizori, čime >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je izbor znatno proširen. Međutim, većina kupaca je tek u načelu upoznata sa razlikama u pomenutim tehnologijama pri čemu oni stari – televizori sa katodnom cevi, uskoro odlaze u prošlost.
Čime se onda voditi pri kupovini novog televizora – pitanje je koje muči većinu kupaca kojima su tehničke karakteristike uglavnom nepoznanica.
Nabavka takozvanih katodnih TV prijemnika, koji su zbog zastarele tehnologije i najjeftiniji, može delovati kao pogrešan izbor. Jer, takvi aparati su namenjeni prijemu analognih signala čije emitovanje treba da prestane 2015. godine. Tada je, naime, na svetskom nivou predviđen krajnji rok za digitalizaciju svih televizijskih signala (naša zemlja je nedavno pokrenula taj proces, dok će Evropska unija prelazak na digitalnu televiziju završiti do 2012. godine). Ipak, onim potrošačima koji do tada ne budu u prilici da se ponove novim TV prijemnikom, rešenje nudi takozvani set top boks (vrednost oko 20 evra ), odnosno uređaj koji digitalni signal pretvara u analogni – u cilju reprodukcije slike i tona na katodnim televizorima.
Za kupce sa dubljim džepom izbor je znatno širi. Na raspolaganju su im LCD i plazma televizori. LCD radi na principu tečnih kristala (kao kod monitora za kompjutere), dok sliku kod plazma televizora reprodukuju zagrejani gasovi.
Za LCD televizore se može čuti da im je vek trajanja nešto kraći (slika vremenom tamni i postaje nejasna) nego kod plazma televizora koji bi, prema proizvođačkoj specifikaciji, trebalo da traju punih 15 godina, sa predviđenih osam sati rada dnevno. Plazma televizori su, pak, veliki potrošači električne energije. Ali, i sa takvim manama, i LCD i plazma u odnosu na katodne televizore nude neuporedivo bolji kvalitet slike.
– Naše tržište je dobro snabdeveno svim vrstama TV aparata. U zavisnosti od proizvođača i veličine ekrana, klasični televizori koštaju od 8.599 do 18.990 dinara. Cene LCD TV prijemnika kreću se od 19.000 do 189.990 dinara. Najjeftinija plazma kod nas staje 39.300 dinara, dok za najmodernije i najveće aparate treba izdvojiti 251.000 dinara – navode u „Tehnomaniji”.
Kod ovog prodavca tehničke robe najprodavaniji model je „samsung” LCD televizor, dijagonale ekrana 32 inča. Inače, svi LCD i plazma televizori imaju oznaku „HD redi”, što znači da su spremni za digitalnu televiziju. Međutim, nemaju svi aparati digitalni tjuner. Na primer, razlika u ceni „Samsungovih” televizora sa i bez digitalnog tjunera je oko 7.000 dinara.
Ako već imate novca za LCD ili plazma televizor, treba potražiti TV prijemnik koji će moći da reprodukuje najkvalitetniju sliku i ton. Ali, ni to ne znači da će slika biti kristalno jasna, a zvuk kao u bioskopu. Jer, za maksimalan učinak novog televizora neophodan je prijem signala u digitalnom formatu.
Za sada, samo Radio-televizija Srbije emituje jedan kanal – RTS digital, dok kablovski operator „Radijus vektor”, uz SDTV – standardnu digitalnu televiziju (klasični kanali koji do potrošača stižu u digitalnom formatu), u ponudi odnedavno ima i paket programa televizije visoke definicije – HDTV. Ona donosi najkvalitetniju moguću sliku i zvuk.
– Digitalni signal mogu da preuzimaju samo korisnici koji žive na teritoriji koja je pokrivena našom mrežom. Oni ne moraju da imaju nove TV prijemnike da bi koristili naše usluge. Mogućnost prijema digitalnog signala imaju čak i vlasnici starijih uređaja, ali sa odgovarajućim ulaznim priključcima. Savršena slika i zvuk zahtevaju takozvani HDMI priključak, a njega osim većine LCD i plazma televizora imaju i pojedini TV prijemnici sa katodnom cevi. Ipak, pun kvalitet slike visoke rezolucije dolazi do izražaja na TV aparatima koji imaju rezoluciju 1920h1080 – kaže Darko Simonović iz „Radijus Vektora”.
Prelazak sa analogne na digitalnu televiziju on upoređuje sa pojavom televizora u boji koji su zamenili crno-bele uređaje.
Marko Lakić
--------------------------------------
Visoka rezolucija
Za prijem TV programa u visokoj rezoluciji (HDTV) korisniku je potreban priključak za kablovsku televiziju. Neophodan je i HD digitalni kablovski prijemnik (HD set top boks) koji na korišćenje ustupa kablovski operater, zatim televizor sa HDMI ulazom, kao i kablovi za povezivanje.
Sa stanovišta kvaliteta slike najviše standarde reprodukuju televizori sa oznakom HDTV 1080p. Ona podrazumeva trenutno najviši standard televizije visoke definicije – rezoluciju 1920h1080, sa 60 punih frejmova (slika) u sekundi.
---------------------------------------------
Prednosti digitalne TV
Prednosti digitalne televizije u odnosu na analognu su kristalno jasna slika, visok kvalitet zvuka poput onih u bioskopima, elektronski programski vodič, roditeljska kontrola, odnosno mogućnost da se deci onemogući gledanje onih programa koji nisu primereni njihovom uzrastu.
-----------------------------------------------
Oznake na TV prijemniku
Potrošači bi prilikom kupovine novih uređaja trebalo da obrate pažnju na oznake uz pomoć kojih će lakše prepoznati televizore i prepoznati razliku u kvalitetu prijema i reprodukcije digitalne televizije. Njih dodeljuje „Evropska asocijacija za informacione tehnologije i potrošače tehnološke industrije” EICTA.
Tako se oznaka „HD redi” odnosi na televizore koji mogu da primaju i reprodukuju signal visoke definicije, ali ne i rezoluciju 1920h1080, sa pratećom oznakom p. Ta oznaka podrazumeva „ful HD”, odnosno maksimalan kvalitet digitalne televizije visoke definicije.
[objavljeno: 26/02/2009]
