Izvor: Politika, Beta, 15.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovina bez zaštite
Srbija ima više od 60 potrošačkih organizacija, većina njih ispred prava građana stavlja lične interese i bori se samo za novac iz državne kase. – Evropske institucije upozorile i na korupciju u ovom sektoru
Kada je, mesec dana pošto je kupio novi laptop, kupac otišao kod prodavca da se požali na rad skupog računara, umesto prodavnice tehničke robe – zatekao je pekaru. Prethodni vlasnik je radnju u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra zatvorio preko noći. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Komšije kažu – nije više mogao da plaća kredite i skupu rentu u prometnoj beogradskoj ulici. Slaba uteha za sve potrošače koji su baš ovde nabavili uređaje sa garancijom od pet godina.
I dok se ovih dana priča o propasti najvećeg trgovca tehničkom robom u Srbiji, malo je poznato da je mesecima pre „Eltima” „popucalo” na desetine malih trgovaca kompjuterima i računarskom opremom. Sudbina nelikvidne privrede, do guše zaduženih proizvođača i maloprodavaca, okupira pažnju javnosti, traže se uzroci i pronalaze rešenja, dok na jednostavno pitanje ko će obeštetiti na hiljade nezadovoljnih potrošača niko nema odgovor. Samo prošle godine, prema podacima tržišne inspekcije, bilo je oko 3.500 prijava, uglavnom zbog neispravnih tehničkih uređaja i drugih proizvoda za domaćinstvo.
Izgleda da Srbija već snosi posledice dugogodišnjih upozorenja evropskih institucija da su ovde kupci obespravljeni, kao i da bi država koja teži ka EU trebalo ozbiljnije da se pozabavi ovom temom. U poslednjem izveštaju „Progres riport 2008” skreće se pažnja na to da nemamo ujedinjenu i jaku nacionalnu organizaciju potrošača. Prema izveštaju Evropskog komiteta za ekonomiju i društvo, Srbija se upozorava i na visok nivo korupcije, jer su neka od udruženja u ovom sektoru u privilegovanom odnosu sa vlašću pa su im dostupnija sredstva koje država izdvaja za poboljšanje potrošačke zaštite, tvrdi Edina Popov, predsednica Asocijacije potrošača Srbije (APOS).
Sve do 2002. godine Srbija je imala nekoliko potrošačkih organizacija, a danas više od 60. Mnogi su, pošto je država odrešila kesu, a bio je najavljen i novac iz evropskih fondova, u ovom sektoru videli samo dobru priliku za zaradu. Zato neke od njih nekoliko godina postoje samo na papiru, a dešavalo se i da jedan čovek osnuje više organizacija.
Najbrojnija među potrošačkim udruženjima je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) sa više od 30 članica. formirana krajem 2004. godine uz podršku Ministarstva trgovine. Oni koji se nisu pridružili NOPS-u tvrde da je ovakav način udruživanja pogrešan, jer zaštita potrošača treba da ostane nezavisna od državne strukture i sfere biznisa koji su često u sprezi.
– NOPS je proizvod države koja na ovaj način želi da kontroliše rad potrošačkih organizacija. Potrošači su uvek slabija strana u odnosu na državu i nosioce velikih profita, pa ih je teško zaštititi kada vas država finansira i drži u šaci – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
Druga po veličini, Asocijacija potrošača Srbije, osnovana je 2003. godine u Novom Sadu, a treće udruženje je SOPS koji čine dve vojvođanske organizacije potrošača.
Član prethodnog saziva Saveta ministra za zaštitu potrošača prof. Svetislav Taboroši je 2007. godine isticao da međunarodna organizacija potrošača, kojoj, naravno, težimo i želimo da joj pristupimo, zahteva samo jednog nacionalnog predstavnika, pa bi po brojnosti NOPS mogao da postane ta reprezentativna organizacija.
– Ona asocijacija koja bude ujedinila dve trećine potrošačkih udruženja imaće pravo da postane nacionalna i nju će podržati vlada preko resornog ministarstva. Ostale će moći da budu angažovane, ali kao regionalni predstavnici – rekao je tada za naš list Taboroši. Ipak, godinu dana kasnije u međunarodnu organizaciju potrošača ušao je APOS i Pokret za zaštitu potrošača Beograda. Ostali, za sada, izgleda, nemaju takve ambicije, što i ne čudi, ako pogledamo sa kojim ciljem su nastajali neki od njih.
– Formirano je mnogo organizacija iza kojih se ne zna šta stoji, niti šta rade. Suština je da one ne smeju da budu u sukobu interesa. Očekujemo da Ministarstvo trgovine napravi evidenciju potrošačkih organizacija i kriterijume za njihovo osnivanje – ističe Edina Popov, predsednica APOS-a.
Evropa, dodaje, podrazumeva nezavisne organizacije potrošača koje se samo delom finansiraju iz budžeta putem javnih konkursa. U Hrvatskoj, recimo, postoje dve organizacije (nema govora o nacionalnim) koje dobijaju novac na ovaj način.
Upravo novac koji je država pretprošle godine odlučila da podeli linearno (po 120.000 dinara) svim organizacijama razbuktao je prikriveni rivalitet među njima. A tada su i nastale one koje danas samo fiktivno postoje. Sukob je kulminirao 2008. godine kada je resorno ministarstvo najavilo finansiranje, ali samo po projektima koji će biti birani na konkursu. Od 39 predloženih projekata samo su 22 ispunila formalne uslove. Ostali su zakazali, jer, između ostalog, nisu imali godišnje finansijske izveštaje o realizovanim aktivnostima, niti planove o daljem radu. Oko 6,7 miliona dinara na kraju je dobilo samo pet projekata, a tri članice NOPS-a su podelile oko 3,4 miliona dinara. Organizacije koje i dalje odbijaju na se svrstaju u Nacionalnu organizaciju potrošača komentarišu da je, prema uslovima konkursa, bilo jasno čiji će projekti proći.
Na pitanje kako komentariše optužbe na račun NOPSa, potpredsednik ovog udruženja Goran Papović kaže da je većina tih organizacija koje kritikuju do juče bila članovi NOPS-a, ali su u međuvremenu isključene zbog nepoštovanja etičkog kodeksa.
Ministarstvo trgovine je prošle godine pogrešilo jer su pare date nekim organizacijama koje nisu imale osnov ni da konkurišu – kaže Papović. Raspodela podsticajnih sredstava je, prema njegovom mišljenju, izvršena bez ikakvih kriterijuma. Tako je legitimitet dat nekima koji uopšte nisu organizacije, a sada sa punim pravom očekuju da ponovo budu finansirani – ističe Papović.
Ivana Albunović - Jelica Antelj
------------------------------------------------
Velika riba guta manje
Profesor Ekonomskog fakulteta i član Saveta ministra za zaštitu potrošača Branko Maričić kaže da nije problem u broju potrošačkih organizacija (ima ih mnogo i u razvijenim zemljama sveta), nego u njihovoj neefikasnosti i stalnim pokušajima da „velika riba proguta manje”. „Zaštita potrošača ide od igle do lokomotive. Imali smo, a sada čekamo još bolji zakon, ali to ne znači da će se on sprovoditi u praksi. U Srbiji nije bilo zlatnog vremena zaštite potrošača, ali o ovoj oblasti mora se stalno govoriti. Za to je potrebna i dobra koordinacija sa medijima koju nikada nismo imali”, kaže Maričić.
[objavljeno: 16/02/2009]
