Izvor: Blic, 31.Dec.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupiš aparat, a gajtan moraš da doplatiš
Kupite šporet, doterate ga do kuće, postavite, i da ga uključite, a ono - nema gajtana. Ljuti na prodavca što je zaboravio da ga upakuje, zovete prodavnicu. Tamo vam, uglavnom odsečno, spartanski, odgovore: „Nije predviđen”. Spuste vam slušalicu, a vi ludite... Ali tu nije kraj, zovete šefove, poslovođe, razne odgovorne ljude, odete tamo i ustanovite da gajtan ne ide uz šporet, jer ne znaju oni koju vi struju koristite - monofaznu ili trofaznu?
Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je jedan u moru primera kako kupac ispadne - magarac. Takvih, prevarenih kupaca i mušterija je na hiljade. Samo u toku ove godine organizacijama za zaštitu prava potrošača obratilo se oko 25.000 građana. Najčešće su se žalili na usluge javnih komunalnih preduzeća, visoke cene namirnica, loš kvalitet tehničke robe i robe široke potrošnje, kao i nemar ovlašćenih servisa za tehničke aparate.
Sud časti samo na papiru
Goran Papović, potpredsednik NOPS-a, kaže da od donošenja Zakona o zaštiti potrošača iz 2005. godine, pred Sudom časti po ovom zakonu do danas nije pokrenut nijedan postupak, prekršajna prijava ili prestup.
- To znači da se umesto potrošača štite neki lokalni interesi, odnosno da tržišna inspekcija ne radi valjano svoj posao - kaže Papović.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da je tokom 2008. godine u 25 potrošačkih organizacija u Srbiji registrovano oko 24.000 pritužbi koje se mogu podeliti u četiri grupe.
- Na prvom mestu su usluge javnih komunalnih preduzeća koja rade sa zastarelom tehnologijom i ostvaruju enormne gubitke koji se na kraju kroz sulude račune svaljuju na leđa potrošača. Ovo se pre svega odnosi na vodu i toplane - objašnjava Papović.
Na drugom mestu, kaže, bile su cene osnovnih životnih namirnica za koje su mnogi opravdano jadikovali da su previsoke, a građani su često izražavali sumnju i na kvalitet određenih proizvoda, što je u većini slučajeva potvrđeno uporednim istraživanjima kvaliteta.
- Potom su sledile pritužbe na loš kvalitet tehničkih uređaja i nedostatak rezervnih delova u ovlašćenim servisima za njihovu popravku. Tehnički aparati koji se kod nas prodaju često su ekološki nebezbedni i tehnički zastareli, zbog čega za njih i nema rezervnih delova na tržištu - objašnjava Papović i dodaje da su se na četvrtom mestu našle žalbe na kvalitet robe široke potrošnje, među kojima su odeća, obuća, gume.
Najčešće žalbe
- Cene i usluge javnih komunalnih preduzeća
- Cene namirnica
- Loš kvalitet tehničke robe
- Rad ovlašćenih servisera za tehničke uređaje
- Loš kvalitet robe široke potrošnje
- Tu je 90 odsto slučajeva rešeno u korist potrošača, dok smo od pritužbi na tehničku robu uspeli da rešimo oko 70 odsto žalbi. Ostali slučajevi ostali su nerešeni zbog bahatosti trgovaca i servisera, ali i neažurnosti tržišne inspekcije. Primera radi, „Vojvodina gas” ne samo da zaračunava marže kolike hoće, već i potrošačima naplaćuje nezakonite takse za održavanje priključaka, ali ne možemo im ništa - napominje Papović.
Slične pritužbe tokom ove godine dobijali su i u Pokretu za zaštitu potrošača Beograd, kome se za pomoć obratilo oko 900 građana.
- Osim na kvalitet tehničkih uređaja, pritužbe su se često odnosile na neposlovan odnos prodavaca. Dobili smo i apsurdnu žalbu iz Kikinde. Povećan im je račun za plin uz obrazloženje da im je u tom periodu isporučivan plin boljeg kvaliteta. I tu ne bi bilo ništa loše da je ranije ugovoreno da se plin zaračunava po kvalitetu, a ne po isporučenoj količini, za šta je i određena fiksna cena - kaže za „Blic” Petar Bogosavljević, predsednik ovog pokreta, i dodaje da su se česti prigovori mogli čuti i na račun ovlašćenih servisa.
Kad se sve sabere, ispada da su se Beograđani često žalili na cene popravki vodovodno-kanalizacionih cevi, za koje su im majstori naplaćivali i neverovatnih 15.000 dinara, ali i na kvalitet proizvoda koji su kupljeni na lizing. U manjim mestima građani su se žalili i na nepismenost trgovaca kada su reklamacije u pitanju i na nespremnost inspekcije da potrošača uzme u zaštitu kada su oni u pravu. Ipak, kaže Petar Bogosavljević, 80 odsto pritužbi uspeli su da reše bez angažovanja inspekcije, dok je preostalih 20 odsto slučajeva upućeno na sudski postupak.
.jpg)
