Izvor: Politika, Beta, 09.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupci prepušteni samovolji trgovaca
Dok je u zemljama EU potrošač samouveren i odlično poznaje svoja prava, kupcu u našoj zemlji ugroženo je pravo na slobodan izbor
Potrošač je u zemljama Evropske unije informisan, autonoman i sposoban da sam donosi odluku o najboljoj kupovini. On je kupac koji ne prima samo informacije od prodavca nego veoma dobro poznaje tržište i ume da izabere najbolje. U takvoj situaciji, termin „zaštita potrošača” u zapadnom svetu postaje suvišan, objašnjava dr Tomas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rote, iz nemačke organizacije GTZ, koji učestvuje u projektu položaja potrošača.
Prosečan srpski potrošač je, s druge strane, u nezavidnom položaju. Ugroženo mu je pravo na slobodan izbor, prepušten je samovolji trgovaca, nedovoljno je obavešten, a kupovna moć mu je dodatno oslabljena aktuelnom krizom, ističu u brojnim organizacijama za zaštitu potrošača.
Kako bi se ove dve krajnosti približile i položaj srpskih potrošača popravio, nadležni najavljuju novi zakon o zaštiti potrošača. „Potrošačka politika” imala je prošle nedelje ekskluzivnu priliku da u Ministarstvu trgovine i usluga iznese svoje stavove o položaju potrošača, kao i da učestvuje u projektu koji zajednički sprovode organizacija GTZ i ovo ministarstvo, a čiji je cilj tačno utvrđivanje položaja potrošača u Srbiji. Osim toga, ovaj projekat deo je novog propisa o zaštiti potrošača, koji bi, prema rečima ministra trgovine, trebalo da bude usvojen do kraja godine.
Kakav je zaista položaj potrošača u Srbiji i u čemu se on razlikuje od onoga koji imaju građani u državama Evropske unije, naš gost iz Nemačke znaće kada bude završio istraživanje. Ipak, dr Rote kaže da mu je već jasno da se položaj srpskih potrošača razlikuje ne samo od položaja potrošača na zapadu već i od onoga koji imaju građani u drugim zemljama u tranziciji, gde je naš sagovornik već obavio slična istraživanja.
– Srbi su specifični. Ovde na prvi pogled izgleda kao da se odlično živi. Kafići su puni preko celog dana i nemoguće je pronaći slobodan sto. U Berlinu u podne samo turisti piju kafu – započinje karakterisanje srpskih potrošača Tomas Rote.
On objašnjava da je na Zapadu potrošač stub celokupnog tržišta. Pri kupovini je samouveren, jer raspolaže svim informacijama.
– Informacija je ključna. Zato je pitanje treba li potrošača uopšte neko da štiti ukoliko je on obavešten i dovoljno jak da sam odlučuje. Informacije dobija, ali i zahteva – od trgovaca, proizvođača, države – objašnjava naš sagovornik.
Bitno je naglasiti da informisanost potrošača ne podrazumeva samo podatke o trgovini. To što smo kao potrošači svakodnevno „bombardovani” s televizije i iz novina o akcijskim sniženjima u velikim trgovinskim lancima samo je deo veće slagalice. Godinama nismo imali evropske sisteme za uzbunjivanje na nebezbedne proizvode i hranu – Rapeks i Rasf. Ovi sistemi svakodnevno potrošače širom Evropske unije upozoravaju na proizvode koji su povučeni sa tržišta i koje nije bezbedno konzumirati, a pitanje je koliko se i sada kod nas koriste.
Da su kupci u Srbiji u nezavidnom položaju glavna je teza svakog razgovora sa čelnicima organizacija za zaštitu potrošača. Ukoliko se samo površno „baci” pogled na ova udruženja, njihov broj od oko sedamdesetak može nam se učiniti kao dovoljan garant zaštite potrošača u našoj zemlji. Međutim, nije tako. Ove organizacije su raštrkane, često zavađene i nedovoljno moćne da bi zaštitile srpskog potrošača. Dodatni problem je i nepostojanje jake i uticajne krovne organizacije koja bi se bavila zaštitom potrošača. Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) i Asocijacija potrošača Srbije (APOS) pretenduju na to mesto.
– Veoma je bitno da u državi postoji krovna, glavna organizacija koja bi se bavila potrošačima jer ona može ravnopravno da sarađuje i razgovara sa institucijama i državom. Sve zapadne države imaju takve organizacije – kaže dr Rote.
On ponavlja da je srpski primer jedinstven i da će za dostizanje punih prava potrošača biti potrebno vreme. Šta će dovesti u ravnopravan položaj kupca i prodavca i kada će trgovac shvatiti da je zapravo potrošač glavna karika tržišta, a da je on tu samo kako bi mu pružio što bolju uslugu? Odgovor na ovo pitanje najbolje je tražiti u preslikavanju zapadnog modela zaštite potrošača, odgovara naš sagovornik.
– U istočnoj Evropi prihvatili su zapadne ideje, ali još posla ima za nekadašnje komunističke države. Čak i u nekadašnjoj istočnoj i zapadnoj Nemačkoj situacija nije ista i 20 godina nakon ujedinjenja – zaključuje dr Rote.
Dug je put koji srpski kupci treba da pređu kako bi od „primalaca” informacija i pasivnih učesnika na tržištu postali potrošači. Predlog novog zakona o zaštiti potrošača obećava, budući da će potrošača staviti u centar tržišnog univerzuma, a da li će i biti usvojen u nepromenjenom obliku ostaje da se vidi. Za to vreme prosečan srpski kupac će nekako izgurati, kao i do sada.
Stefan Despotović
-------------------------------------------------------
Neinformisani i nedovoljno zaštićeni
Odgovor na pitanje kakav je položaj potrošača u Srbiji potražili smo od nadležnih i stručnih ljudi iz ove oblasti.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda:
– Potrošači u Srbiji su u teškom položaju, i to najviše zbog haotičnog stanja u njihovom organizovanju i nedovoljne efikasnosti državnih organa. Nevladinim organizacijama za zaštitu potrošača treba dati veći prostor, naročito tamo gde ima državnog monopola i nefer konkurencije.
Dragan Filipović, direktor „Delta Maksi grupe”:
– Svaki trgovac je, pre svega, okrenut potrošaču jer od njega i živi. Kupac je gost u našoj kući i moramo mu pružiti najbolju uslugu, a to uspevamo kroz edukaciju zaposlenih. Nastojimo da kupcu obezbedimo što kvalitetnije informacije kako bi mogao da napravi najbolji izbor. Želimo da se ophodimo prema našim potrošačima poput modernih evropskih trgovinskih lanaca.
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije:
– Položaj potrošača je loš jer nikada nismo dobili podzakonske akte za Zakon o zaštiti potrošača iz 2005. godine, koji zbog toga nikada nije u potpunosti ni zaživeo. Potrošači su u lošem položaju i zato što država štiti trgovce i monopoliste, i nikada nije doneta nijedna ozbiljna presuda na osnovu tog zakona. Tako, zapravo, država prećutno pristaje na kršenje prava potrošača.
Vladimir Međak, šef odseka za unutrašnje tržište u Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji:
– Evropsko tržište je veoma uređeno kada je reč o zaštiti potrošača. Sa druge strane, mi smo u procesu usklađivanja propisa u toj oblasti i tek treba da dostignemo taj nivo zaštite. Informisanost potrošača i zaštita njihovog ekonomskog interesa ključni su elementi pune zaštite potrošača. U oba segmenta situacija je, ipak, bolja u odnosu na prethodni period.
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra trgovine i usluga:
– Osnovna karakteristika srpskog potrošača je da je on nedovoljno i neadekvatno informisan o svojim osnovnim pravima i načinu ostvarivanja ovih prava. To konkretno znači da potrošači nemaju potpune i jasne informacije o robi i uslugama koje su na tržištu. U poređenju sa razvijenim zemljama Evrope, pa i nekim zemljama iz susedstva, nivo zaštite potrošača u Srbiji nije na nivou na kojem bismo želeli da bude, ali primenom evropskog zakonodavstva iz oblasti zaštite potrošača u novi Zakon o zaštiti potrošača omogućava se srpskom potrošaču isti nivo zaštite koji uživaju potrošači u EU.
S. D.
[objavljeno: 10/09/2009]
.jpg)
