Izvor: B92, 12.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturno blago nedostupno javnosti
Beograd -- U Beogradu postoji prava mumija, ali kao i mnoga druga kulturna dobra, nije dostupna javnosti jer za njeno čuvanje i izlaganje ne postoje odgovarajući uslovi.
Mumija propada jer godinama niko nema 70.000 evra, koliko košta specijalna vitrina. Ovo je samo jedan od mnogih primera u kakvom je stanju kulturnoistorijsko blago u Srbiji. Kulturne ustanove žale se da niko ne odgovora na njihove zahteve za pomoć, dok u Ministarstvu kulture demantuju te navode.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Mumija Nesmin nalazi se danas u drvenom kovčegu. Nju je u Srbiju još 1888. godine doneo somborski plemić Pavle Riđički i poklonio je Narodnom muzeju.
To je jedina mumija na svetu za koju se zna da ima svitak papirusa na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik.
Na Katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta, gde je mumija sada smeštena, ističu da su poslednjih 15 godina na sve načine pokušali da obezbede sredstva.
"Jedni ministri su dolazili, drugi odlazili. Neki su iskazivali veće interesovanje, ali površno. Neki nikakvo interesovanje. Razgovorali smo i sa gradskim strukturama, nekada smo dolazili u situaciju da ne žele ni da nas prime da pričamo o beogradskoj mumiji”, navodi Branislav Anđelković sa Filozofskog fakulteta.
Ništa bolja situacija nije ni sa novijim kulturnim blagom. U avgustu je u Arhivu Srbije u kutijama na kojima je pisalo "škart" pronađen original Londonskog ugovora iz 1913. godine.
Nije nemoguće da bude još sličnih otkrića, pošto trećina građe još nije obrađena. U Arhivu se žale da im je potrebna još jedna zgrada, više sredstava i ljudi.
"U Arhivu Srbije radi Služba za konzervaciju i restauraciju dokumenata, koja ima pet zaposlenih, a zadatak joj je da štiti arhivsku građu na teritoriji cele Srbije, za nekih oko 40 arhiva, to je nemoguća misija”, upozorava Miroslav Perišić iz Arhiva Srbije.
Niko od odgovornih za čuvanje beogradske mumije nije tražio pomoć, tvrde u Ministarstvu kulture.
Sve institucije koje se finansiraju iz budžeta Ministarstva, kao što je Arhiv, dobijaju sva sredstva koja zatraže u finansijskom planu, ističe državna sekretarka Nadica Momirov.
"Koliko god novca bilo i koliko god napravili novih lepih zgrada, to ne znači da ćemo mi onda brinuti o kulturnoj baštini, ako je zapostavimo, zaturimo, ne znamo gde se nalazi. Mi imamo problem taj da prosto moramo da vučemo za rukav neke ustanove kako bi tražili sredstva, recimo, na konkursima NIP”, smatra ona.
Iz Ministarstva poručuju kulturnim institucijama da su spremni da odgovore na njihove zahteve, ali ih upozoravaju i da je veoma važno dobro planirati finansije.
.jpg)
