Izvor: B92, 20.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda s visokim školstvom?
Bergen, Beograd -- Oprečne izjave o tome kako su ocenjene reforme visokog školstva na sastanku evropskih ministara obrazovanja u norveškom gradu Bergenu.
Ministar prosvete, Slobodan Vuksanović, kaže da je veoma zadovoljan pozicijom koju je na konferenciji u Bergenu zauzelo srpsko školstvo, iako sudeći prema rečima crnogorskog ministra prosvete, Srbija sa svega 22 poena nije ušla u grupu zemalja čiji su zadaci iz Bolonjskog procesa dobro ocenjeni.
Završena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je konferencija ministara obrazovanja na kojoj su ocenjene Srbija i još 44 zemlje na polovini primene Bolonjskog procesa u visokom školstvu. Takođe, u norveškom gradu Bergenu ocenjivano je šta u narednih pet godina, odnosno do 2010, treba da urade te zemlje kako bi postale deo jedinstvenog evropskog akademskog prostora. Dvodnevna konferencija ministara prosvete završena je potpisivanjem Bergenskog kominikea, koji predstavlja izveštaj o tome šta je učinjeno na modernizaciji i reformi obrazovanja u 45 zemalja Evrope. Tu su takođe i zadaci i ciljevi koje su te zemlje u obavezi da ispune.
Ministar prosvete u Vladi Srbije, Slobodan Vuksanović, kaže za B92 da je veoma zadovoljan ishodom konferencije: "Ja moram kažem da sam bio prijatno iznenađen visokim uvažavanjem koje je naše školstvo dobilo. Sam čin potpisivanja i samo usvajanje našeg izveštaja, koji sam ja podneo, je zaista potvrdilo mesto Srbije na viskom nivou u okviru evropske akademske porodice."
Slovenija 40, Srbija 21
Ministar Vuksanović nam nije rekao koju ocenu je dobilo srpsko obrazovanje, a crnogorski ministar Slobodan Backović u izjavi na sajtu Vlade Crne Gore otkriva kako su ocenjene zemlje u regionu: "Koncentrišimo se na zemlje bivše Jugoslavije - Slovenija je dobila 40 poena, Crna Gora i Makedonija po 33, Hrvatska 31, a Srbija 22 i Kosovo 21 i one nisu ni ušle u grupu zemalja koje su ispunile dobro zadatke Bolonjskog procesa."
Crna Gora, prema njegovim rečima, spada u grupu od 11 evropskih zemalja koje su dobile dobru ocenu. Ministar Vuksanović kaže radio i da je Srbija naišla na potpuno razumevanje zbog činjenice da kasni sa usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju, kojim bi tu materiju trebalo uskladiti sa evropskim standardima: "Nije zaista bilo ni potrebno da objašnjavam da će se zakon naći na dnevnom redu 10. juna jer su to sve kolege ministri znali i kolege iz Saveta Evrope, tako da smo mi posle tog izveštaja dobili zaista puno komplimenata."
Uoči održavanja konferencije u Bergenu, kao i mesecima pre toga, deo stručne javnosti upozoravao je da ćemo bez Zakona o visokom obrazovanju kasniti sa reformama i da zbog toga rizikujemo da ne uđemo u evropsku akademsku porodicu. Među njima je i profesor Dejan Popović, rektor Beogradskog univerziteta, koji je više puta apelovao na Skupštinu Srbije da joj taj zakon bude prioritet.
On za B92 kaže da je vest da će se zakon pred poslanicima naći 10. juna dobra, ali da to ne znači i da će on moći da se primenjuje u celini od naredne školske godine: "Samo u onoj meri u kojoj se neke njegove odredbe direktno primenjuju, a ne zahtevaju usklađivanje podzakonskih propisa i statuta. Kako međutim dobar deo stvari mora biti uređen podzakonskim aktima, onda će biti potrebno šest odnosno 12 meseci da se njegove odredbe sprovedu. Da ne govorim o konstituisanju Nacionalnog saveta za razvoj univerziteta i Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta."
Crnogorski ministar prosvete kaže i da je u Bergenu, između ostalog ocenjivan kvalitet studija, dužina studiranja i priznatost diploma jedne zemlje u Evropi.
Bergenski kominike, koji su potpisali ministri 45 zemalja Evrope, predstavlja rezime dosadašnjih reformi u pojedinačnim zemljama, kao i ciljeve reformi koje treba ostvariti do 2010. godine na stvaranju jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja. Ministri su razgovarali o usklađivanju sistema obrazovanja prema Bolonjskoj konvenciji, a do danas je trebalo da bude usvojen novi zakon o univerzitetu i da se predstavi napredak u reformi obrazovanja u Srbiji. Naredni ministarski sastanak će se održati u Londonu 2007. godine.
Dvodnevni sastanak o zajedničkim standardima obrazovanja u Evropi završen je pozivom da se obezbede jednaki uslovi za upis na univerzitete, bez obzira na društveni, ekonomski ili regionalni status. Vlade treba da stvore uslove u kojime će studenti "moći da studiraju bez obzira na njihov društveni ili ekonomski status", navodi se u završnoj deklaraciji sa sastanka ministara prosvete 45 zemalja. U deklaraciji se, takođe, poziva na preduzimanje koraka koji će evropsko obrazovanje učiniti primamljivim i za one koji žive van Evrope. To je četvrti je po redu ministarski sastanak koji se održava u okviru Bolonjskog procesa. Sastanak je postavio nove ciljeve, ali bez obavezujući odluka.
Nema kvoruma ni na Univerzitetu
Sednica Saveta beogradskog univerziteta, zbog nedostatka kvoruma, danas nije održana. Na sednicu Saveta beogradskog univerziteta, koji ima 99 članova, došla su samo 32 člana. Prema rečima predsednika Saveta Vladimira Kostića, sledeći sastanak biće održan za desetak dana. Na dnevnom redu sednice, između ostalog, trebalo je da bude i predlog izmene Statuta Univerziteta u Beogradu.
Kriza na univerzitetima u Srbiji pojačana je neusvajanjem novog zakona o visokom školstvu, koje je neophodno za početak ozbiljnijih reformi visokog obrazovanja u Srbiji, a koje tri godine, uz stalne ozmene, čeka na usvajanje u Skupštini Srbije.
Univerzitet u depresiji
Gotovo svi studenti u Srbiji (98 odsto) čuli su tokom studiranja za neki oblik korupcije prilikom polaganja ispita i dobijanja diploma, proizlazi iz istraživanja Studentske unije Srbije koje je izvedeno pod sloganom "Trulo je".
Kao i u drugim oblastima života na univerzitetu je korupciju teško utvrditi, a još teže kontrolisati. To potkrepljuje podatak iz odgovora 56 odsto studenata koji smatraju da korupciju ne kontrolišu odgovarajući organi. O prećutnom prihvatanju realnosti korupcije kao sve neizbežnijeg "pravila igre" govori i to da 57 odsto studenata ne bi prijavilo slučajeve podmićivanja za polaganje ispita za koje su čuli ili u tome učestvovali.
"Naša namera nije da upiremo prste u krivce, već da rešavamo problem", kaže član Tima za korupciju SUS-a Dragan Mihajlović. Prema njegovim rečima, frapantni podaci o spremnosti studenata da varaju, posledica su lošeg sistema obrazovanja i slabog verovanja studenata u njegov kvalitet i smisao. "Pitanje je onda gde takvo obrazovanje vodi i kuda ide naša zemlja, jer studenti umesto znanja, trče samo za parčetom papira", upozorio je koordinator Tima za borbu protiv korupcije SUS.
Podršku kampanji SUS-a dao je ministar prosvete i sporta u Vladi Srbije Slobodan Vuksanović. On smatra da je to sve posledica "lošeg tranzicionog perioda, koji je narušio sistem vrednosti" i dodao da to ukazuje na "depresiju" koja vlada obrazovanjem. Ministar je priznao da je "malo neobično" da umesto nadležnih, studenti u Srbiji iniciraju kampanje protiv korupcije i istakao da će Ministarstvo prosvete i sporta nastaviti da sarađuje sa studentskim organizacijama u tim projektima.
Primer suzbijanja korupcije i pristrasnosti prilikom polaganja ispita sprovešće se prvi put u Srbiji u junskom ispitnom roku na beogradskom Ekonomskom fakultetu, gde će se preko "elektronske učionice" simulirati polaganje ispita, tako što će student odmah prilikom polaganja ispita na računaru dobiti ocenu svog rada. Branislav Pelević, dekan Ekonomskog fakulteta naglašava da je korupcija u obrazovanju "najteži vid korupcije", koja pojedincu omogućava veliku materijalnu korist, bez ikakvog uloženog truda.
Unija je pozvala političare, profesore i članove Saveta za borbu protiv korupcije da se uključe u sprovođenje kampanje protiv "plavih koverata" na univerzitetu.
Kao primer evropskog modela univerziteta koji se aktivno uključio u borbu protiv korupcije, studenti navode Univerzitet u Kardifu u Velsu, koji je pokrenuo projekat borbe protiv korporativne korupcije. Istraživanja tog Univerziteta dokazala su da mnoge multinacionalne kompanije plaćaju mito stranim javnim i privatnim zvaničnicima kako bi proširili poslovanje. "Podmićivanje je i dalje glavni problem širom sveta", kazala je menadžer projekta, koji je podržao Institut za otvoreno društvo, Kristina Dru i navela da je u svetu od 2003. do 2004. godine otkriveno 47 ugovora vezanih za mito u visini od osam milijardi dolara.
Za postojanje korupcije u vidu primanja mita od inostranih studenata navodi se primer nekoliko univerziteta u Australiji, koje je otkrio Nacionalni komitet za studente iz inostranstva. Ti univerziteti su stranim studentima dodeljivali "finansijsku pomoć" ukoliko se prijave za studije na pojedinim fakultetima koje, razume se, sami plaćaju.
Prema procenama stručnjaka, oko 100.000 inostranih studenata godišnje priloži u državnu i privatne kase oko 2,5 milijarde australijskih dolara. Pored istraživanja u Srbiji, slično je rađeno je i u ostalim zemljama članicama Antikorupcijske studentske mreže u jugoistočnoj Evropi, odnosno u Hrvatskoj, Albaniji, Bugarskoj i Moldaviji, gde situacija nije ništa bolja nego u Srbiji.
Zanimljivo je da se etičkim kodeksom na fakultetima u Srbiji još niko nije ozbiljnije pozabavio, zbog čega će SUS od nove školske godine dugoročnije dzapočeti da i taj aspekt "pročešlja", posebno kada se ima u vidu da je opšta erozija moralnih normi sve pogubnija. SUS će kroz kampanju insistirati da se korupcija u obrazovanju shvati u državi krajnje ozbiljno bez obzira što taj segment nije sadržan u Predlogu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, navodi se na sajtu "Čiste ruke".
