Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kud si navro bez računara
Šta ako poznavanje rada na računaru postane zakonska obaveza, a u Evropi je skoro pa tako
U razvijenim zemljama, a mi želimo da ličimo na te, svakodnevni život je nezamisliv bez upotrebe kompjutera. To podrazumeva poznavanje osnova računarske azbuke, pa se pitanje o tome koliko u Srbiji zaista ima nepismenih logično nameće. Možda još nije, ali to bi brzo mogao postati jedan od naših glavnih problema.
Prema rečima Milene Bogavac, koordinatora Informacionog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centra pri kragujevačkom Studentsko-kulturnom centru, nepoznavanje osnova rada na računaru uskoro bi moglo da "zagorča život" mnogima koji su mislili da su prebrinuli sve brige oko posla. Pogotovo onima koji rade u državnoj ili lokalnim upravama.
– Vlada je krajem 2005. usvojila Nacionalnu strategiju za razvoj informacionog društva, a očekivanja su da se taj dokument nađe i u Skupštini. Ako prođe, svi zaposleni u državnim preduzećima biće u zakonskoj obavezi da poseduju sertifikate o poznavanju rada na računaru. Bez tog dokumenta neće moći da obavljaju posao koji su do sada radili – kaže Bogavčeva.
Kompjuterska vozačka dozvola
Prema njenim rečima, ECDL test centar, koji radi u okviru kragujevačkog SKC-a, omogućava svim zainteresovanim da steknu međunarodni sertifikat o poznavanju rada na računaru. Licenca ECDL je priznata u 140 zemalja sveta, u kojima se za pomenuti dokument već odomaćio izraz evropska "kompjuterska vozačka dozvola".
Sertifikat ECDL je međunarodno verifikovan dokument, o čemu svedoči i podatak da obuku možete početi ovde, u Kragujevcu, a završiti, recimo, u Parizu. Prema rečima Bogavčeve, Evropska unija je donela odluku o standardizaciji poznavanja rada na računaru, kad je uvidela da postoje značajne razlike između zaposlenih u različitim preduzećima širom Evrope.
– Kad se tržište rada potpuno otvorilo i kad su ljudi dobili mogućnost da prelaze iz jednog u drugo preduzeće širom Evrope, brzo je uočen problem da radnici jedne firme znaju dobro da barataju računarima, dok su drugi "tanki" na tom polju. Kod nas situacija nije nimalo ružičasta, pa ćemo, ako želimo u Evropu, morati dobro da zagrejemo stolicu ispred računara. Mi smo talentovan narod, ali život van granica zahteva i nešto modernog obrazovanja – upozorava Bogavčeva.
"Skriveni" troškovi
Evropske kompanije, kako kaže Bogavčeva, sve su manje spremne da trpe gubitke zbog zaposlenih koji, malo-malo, pa trče kod kolege da pitaju "kako ovo beše". Prema istraživanjima jedne norveške firme, takvih je 73 odsto, a anketa je još pokazala da 50 odsto zaposlenih kompjuterske probleme doživljava kao veliku frustraciju, dok je 45 odsto odgovorilo da nije u mogućnosti da iskoristi potencijal koji pružaju svi raspoloživi programi.
– Prema istraživanjima u Norveškoj, zbog nesnalaženja zaposlenih u rešavanju kompjuterskih problema, firma sa oko hiljadu radnika godišnje izgubi 136 radnih sati po svakom korisniku, odnosno oko 4,5 miliona evra. To su takozvani skriveni informatički troškovi. Kod nas se na to još ne obraća pažnja, ali će ubrzo doći vreme kad će i u Srbiji to pitanje morati da se postavi – kaže Milena Bogavac.
Privatne firme prednjače, ali problem počinju da uočavaju i državne ustanove i institucije, kaže Bogavčeva, i dodaje da su Nacionalna štedionica, Telekom i Ministarstvo odbrane već dosta poradili na obuci zaposlenih. Prema njenim rečima, to je potpuno razumljivo, pošto Nacionalna strategija za razvoj informacionog društva podrazumeva unapređenje informacione tehnologije u gotovo svim oblastima, od zdravstva i pravosuđa, do opštinskih uprava i bankarstva.
Vukova azbuka
– Najveći problem naših ljudi je još preovlađujući stav da im posle 20 godina staža niko ne može ugroziti radno mesto. Međutim, stvari se menjaju, a to podrazumeva stalno usavršavanje. Pojedini su to shvatili, a u našem ECDL centru, u Kragujevcu, mi smo obučavali polaznika koji je imao 72 godine. Želeo je da putem Interneta komunicira sa svojom decom u inostranstvu. Njemu je to bila motivacija – kaže Milena Bogavac.
Dobro bi bilo da i mi ostali shvatimo da će poznavanje rada na računaru uskoro biti neophodno kao i Vukova azbuka, a da će "Vord" i "Eksel" biti isto kao nekada "az" i "buki". Jer, može se desiti da nas vreme, a možda i zakonske odluke, preteknu.
Brane Kartalović
[objavljeno: 02.09.2006.]
