Izvor: BKTV News, 07.Mar.2014, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kud nestaše “plavi mantili”?
Posle raspada socijalističkog uređenja 1990. godine i uvođenjem višestranačkog sistema u Srbiji, iz svakodnenog govora iščezava pojam „radnička klasa“. Posle „petooktobarskih promena“ u Srbiji ima sve manje „plavih mantila“. Srbija je izgubila radničku klasu u izvornom sociološkom smislu. Na žalost, stvorio se socijalno-najamnički društveni sloj, niskog statusa, sa neznatnim društvenim uticajem, slabo sindikalno organizovan i veoma politički zloupotrebljen, naročito u >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << partijske svrhe za vreme izbornih kampanja.
Takvom stanju je doprinela ideološki i pragmatski neubedljiva politička levica. Levo orijentisane političke partije u Srbiji podržavaju državni ikapitalizam, uz uz formalno poštovanje programa socijalne pravde. Srbija nema jano definisanu političku odrednicu pojma „belih okovratnika“, tj. službenika kao predstavnika srednjeg sloja društva, niti ima jasno određeni status industrijskog radnika. Zaposleni u maloj privredi nemaju pravi status zanatlija ili radnika sa odgovornim odnosom poslodavaca prema uplati poreza i doprinosa. Političke opcije stranaka levice, poput SPS, SDPS, DS ali LDP-a, kao levog centra nemaju političku doktrinu „trećeg puta“ između neoliberalnog programa i konzervativne politike. Politički konzervativizam može da se oseti u programima SNS i DSS-a.
SNS je stranka političkog konzervativizma sa elementima neoliberlanih načela i populističke strategije. Konzervativne političke partije zaposlene tretiraju kao slabo sindikalno organizovane „najamnike“ koji rade u privatnom ili javnom sektoru. Počev od 2000. godine, sve vlade u Srbiji su sprovodile neoliberalne programe sa masovnim otpuštanjem zaposlenih, malim nadnicama i skoro nikakvim sindikalnim organizovanjem. Urušavanje domaće industrije i privrede, tajkunska i burazerska privatizacija, nerazvijen odnos restitucije i denacionalizacije, nejasan Zakon o radu, stečaju, privatizaciji, sindikatima, jasno ukazuje da je razoreno društveno biće „radničke klase“, a da još uvek u dovoljnoj meri nije izgrađen kapitalistički sistem.
Srbija je postala „amalgam“ ostataka u vlasti neosocijalizma populističkog tipa i državnog i monopolnog kapitalizma. Očigledno je prisustvo tajkuna, monopolista i privrednih kartela. U Srbiji se 1. maj – Praznik rada već dugo ne slavi na pravi način. U sredini gde je razorena indutrijska proizvodnja, industrijski radnik je anahrona pojava.
Tomislav Kresović
Tweet
