Izvor: S media, 15.Okt.2010, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućne vetrenjače
Srpski pronalazač Srđan Ćeramilac napravio je vetroturbinu koju je moguće koristiti za proizvodnju struje kod kuće, na vikendicama ili plovnim objektima. Ova turbine je bezopasna za živa bića, podnosi olujne vetrove i napravljena je od ekoloških materijala. Iako je svoj patenet zaštitio kod nas to ga ne štiti od krađe na međunarodnoj pronalazačkoj sceni.
U izveštaju Svetske banke pod nazivom "Energetska prognoza za istočnu Evropu i bivši Sovjetski savez" navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se da usprkos značajnim rezervama čitavoj ovoj regiji preti energetska kriza, a da će potražnja za energijom do 2030.godine porasti za 50 posto. Još pre 15 godina srpski naučnik Srđan Ćeramilac uvideo je ovu opasnost i pokrenuo svoje istraživanje alternetivnih izvora energije.
-Na tu ideju sam došao kada sam zapazio prve znake energetske krize, koja se kod nas odrazila kroz sistem „par-nepar“ kao i uspone i padove cene nafte u celom svetu. Sve je to bio uvod u ozbiljnu energetsku krizu. Pokušao sam da kontaktiram kolege inžinjere i da sa njima napravim neku ekipu koja bi se pozabavila alternativnim energetskim izvorima, međutim nisam mogao da pronađem nikog koga bi to zanimalo – objašnjava za S media portal Srđan Ćeramilac, pronalazač.
Uvidevši da je sam u svom poduhvatu Ćeramilac je morao da prouči mnoge oblasti koje ranije nije poznavao.
-Želeo sam da iskoristim snagu vetra, a da bi to uradio morao sam napraviti vetroturbinu o kojima ništa nisam znao. Seo sam i naučio šta su vetroturbine, koji tipovi postoje, kako se one projektuju. Proučio sam preko 2000 referenci i konačno sam sebi postavio zadatak. Moj zadatak je bio da napravim turbinu koja će biti bezopasna za ljude i druga živa bića čak i u radnom zamahu, druga stvar morala je da izdrži jake udare vetra čak i olujne, kao i da bude izgrađena od ekoloških matrijala. Četvrti zadatak koji je morala da zadovolji je da se može izraditi u običnoj kućnoj radionici. Kada sam ispisao sve te zadatke shvatio sam da sam baš sebi zadao visoke ciljeve ali nisam hteo da odustanem – priseća se svojih početaka Srđan.
Posle nekoliko pokušaja i konstruisanja drvene aksijalne turbine koja liči na vetrenjaču, Ćeramilac je uvideo i mnoge njene nedostatke i odlučio se za radijalnu vrstu turbine.
-Aksijalnim turbinama, vetar duva duž osovine obrtanja, a radijalnima vetar duva poprečno. Najviše mi se dopala turbina jednog finskog istraživača, Savonijusova turbina, ali sam i kod nje primetio izvesne nedostatke koje sam poželeo da ispravim. Konačno sam posle mnogih proračuna, istraživanja i peripetija napravio tu svoju turbinu i podigao sam je u selu Ribnica kod Kraljeva. Ona je sve zajedno sa stopom na kojoj stoji visoka osam metara. Rotor je visok skoro pet metara i ima tri krila koja liče na polucilinder koji se uvija oko jedne osovine. Sama turbina je izrađena od robusne čelične konstrukcije i ona je izdržala olujni vetar od 180 km/h. Time sam zadovoljio sve svoje uslove. Izradio sam je u seoskoj radionici, od ekološkog materijala- polietilena, a pritom ne može da povredi niti poseče živa bića i izdržava jake vetrove – objasnio je pronalazač.
Patentiranje kod nas i u svetu
Njegov pronalazak, zaštićen je u republičkom Zavodu za intelektualnu svojinu, ali taj put nije bio lak.
-Tada sam krenuo u jedan dug proces patentiranja o kome nisam ništa znao. Patentna zaštita je trebala da se završi u roku od dve godine, a ja sam je 1975. započeo a završio 2009. godine. Tržište je surova stvar postoje i ljudi koji su spremni da zaobiđu zakon i da vam ukradu ono što ste radili pa sam morao da se zaštitim –rekao je Ćeramilac.
Srbin spašava Los Anđeles od propasti!
Upravo je krađa patenta ono što muči naše istraživače jer patentiranjem u Srbiji niste zaštićeni od mahinacija u inostranstvu.
-Da bi dobili PCT svetski patent morate morate imati registrovan patent u našem Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, ali vam pored toga treba i mnogo novca. Ako ste kao ja “usamljeni strelac” morate naći sponzora koji će vam platiti nekoliko desetina hiljada evra za patent u inostranstvu i tek time bi zaštitili svoj izum u preko stotinjak zemalja – rekao je Ćeramilac.
Vetrenjače iz kućne radinosti
Iako on do sada nije uspeo da pronađe podršku nekog od sponzora, Ćeramilac ne odustaje od izlaska na tržište sa svojim inovativnim proizvodom, i objašnjava svoj plan:
-Na kontu svog patenta ja sam otvorio malo preduzeće i nameravam da počnem proizvodnju tih uređaja za korišćenje alternativnih izvora energije. Prvi proizvod očekujem do kraja godine. Napraviću male energetske izvore za kućnu upotrebu. Prvo ću napraviti jedan mali hidrogenerator koji će koristiti tekuću vodu, ali ću istu tu turbine sa malim modifikacijama koristiti i za izradu malih vetrogeneratora za individualnu upotrebu. Uskoro očekujem da ću početi da koristim i svoje alternatore i tada će to biti kompletno srpski proizvod. Ja se bavim snagama do 2 kV i ne želim da pređem taj limit. Mislim da u tom domenu od 50 V do 2 kV možete napraviti vrlo zanimljive energetske izvore koji vam mogu rešiti problem osvetlenja u prostorijama. Još uvek nemam konačnu procenu koliko bi proizvod koštao ali nadam se da cena neće prelaziti 1200evra.
Ono što ovu vetroturbinu razlikuje od drugih je i to što njena stabilnost raste sa porastom brzine vetra.
- Ona radi kao žiroskop što je brzina vetra veća ona je stabilnija. To je efekat čigre jer kada zavrtite čigru ne možete je oboriti jer se ona uvek vraća u prvobitni položaj – slikovito je objasnio Ćeramilac.
Pronalazač ističe da bi jako voleo da vidi svoj pronalazak u širokoj primeni jer bi time opravdao tolike godine rada koje je uložio u alternativnu energiju.
-Za mene su zanimljiva recimo seoska domaćinstva koja su odsečena od energetskih mreža, privremena naselja, razne ekspedicije, plovni objekti, pčelari to su moje potencijalne mušterije. Ako se odlučite da na ovaj način punite akumulatore možete sakupiti dovoljno energije za prosečne potrebe za osvetlenjem u vikendici u toku jedne sezone – rekao je Ćeramilac.
Ćeramilac je svoj pronalazak prilagodio i za potrebe pčelara i objasnio:
-Pčelari odlaze u krajeve gde obično nemaju mrežno napajanje, kao npr. neki planinski proplanci koji su dosta izolovani od civilizacije,a ujedno i najbolji za berbu meda. Oni za centrifugiranje ili osvetlenje obično koriste akumulator na vozili kojim su dovezli pčele, ali ono što je problem u tom pristupu je to da se akumulator može istrošiti pa se ne mogu vratiti kući. Za njih sam smislio jednu malu vetroturbinu koja bi bila montirana na krovu i imala bi zglob za obaranje, da pri vožnji nebi stvarala otpor pri kretanju vozila. Kada bi se stacionirali podigli bi tu malu vetrenjaču koja bi im dopunjavala akumulator koji oni bezbedno mogu da troše za sve svoje potrebe.
Kriza stiže
Zemlje EU su svesne predstojeće energetske krize i ulažu u alternativne izvore energije.Jedna od njih je i Španija koja obilno koristi izvore energije, kao što su vetrenjače i solarni paneli, a letos su pokazali i interesovanje za turbine našeg naučnika.
-Razgovarao sam sa tamošnjim građevinarima koji su zainteresovani da na krovove zgrada ugrade možda i moje vetroturbine, al videćemo – rekao je Ćeramilac.
Ćeramilac ističe da smo mi kao zemlja bogati energetskim resursima ali da imamo i potencijal za korišćenje alternativnih izvora energije koja ostaje neiskorišćena. On navodi kao primer južni Banat koji ima jako dobru ružu vetrova i gde se mogu praviti izuzetno velike plantaže vetrenjača koje bi crple dodatnu energiju. Ta energija bi mogla biti izuzetna dopuna mreži ili služiti za izvoz električne energije. Tako bi imali korist i veliki energetski sistemi.
-Iako je trenutno dobra energetska situacija kod nas treba na vreme razmišljati o alternativnim izvorima energije da nas nebi zatekla energetska kriza koja sigurno dolazi. Cena energenata će sigurno rasti i to će nas naterati da razmišljamo o alternativi. Zato bih državi poručio da malo više povede računa o ljudima koji iz svojih sredstava finansiraju razvoja alternativnih energetskih izvora. Informacije su jako skupa roba u inostranstvu, a da bi zaštitili ideje naših pronalazača neophodna je pomoć države – apelovao je Ćeramilac.
Maja Vidović
