Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuće nisu bunkeri
Obnova oštećenih objekata u Kraljevu znači i povratak narodnom graditeljstvu, uz svojevrsnu poruku da kuće ne moraju biti građene samo od cigle i betona
Kraljevo – Montažne kuće koje se o trošku države u Kraljevu grade umesto onih raspuklih i opasnih za stanovanje većina građana je prihvatala kao nužno zlo. Nije prava kuća, ali bolje i to nego živeti na ledini. Međutim, otkako je tri stotine montažnih objekata već niklo u prigradskim naseljima i okolnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << selima, znatno je povećano interesovanje za kupovinu montažnih kuća.
– Mi svakodnevno imamo pozive sa tog područja, ljudi se interesuju da kupe, raspituju se o svemu, ali sada nam je prioritet isporuka i montaža ovih pet stotina kuća za oštećene porodice. O toj, kako mi kažemo, zelenoj ili eko gradnji posebno će biti reči na predstojećem Saboru drvoprerađivača u Ivanjici koji se održava 19. maja. To je jedna od glavnih tema ovog skupa – kaže Milić Spasojević, predsednik ivanjičkog konzorcijuma proizvođača montažnih kuća.
Kraljevčani posebno ističu brzinu gradnje ovih objekata, estetiku, toplotnu i zvučnu izolaciju...
– U životu sam zidao tri kuće. Ova moja je u zemljotresu, nažalost, pukla i verujte bio sam na ivici odluke da odbijem ponuđenu montažnu. Mislio sam da je opet bolje da iznova zidam, ali sada, kada sam video šta je to, nikada ne bih u blato, cement i malter – kaže Svetislav Milišić iz Grdice, koji se uselio u novu, omanju montažnu kuću poklonjenu od države.
Slično mišljenje čuli smo i od drugih stanara montažnih kuća, pa i stručnjaka. U Srbiji drvene kuće i nisu novina. Odvajkada su se na ovim prostorima gradile kuće od materijala iz prirodnog okruženja tako da je poznat tip moravske kuće od kamena i brvana.
Kraljevački arhitekta Zoran Radonjić nas podseća da se još i u samom gradu mogu videti takozvane čatmare ili bondručare. Reč je o kućama od blata „armiranog“ slamom ili nekim sličnim vezivnim materijalom i o kućama čija je konstrukcija drvena a ispunjena nepečenom ili pečenom ciglom. Bio je to vid takozvanog narodnog graditeljstva i kuće su bile izuzetno funkcionalne sa velikom centralnom prostorijom, dva ulaza, odnosno izlaza... Tako je ova moderna, montažna kuća, na neki način, i savremeni oblik takozvane bondručare. A od sredine 20. veka, kada su u Srbiji nastala moderna sela i prigradska naselja lišena estetike, lepih i funkcionalnih kuća, u njima su nicale čak i višespratnice iako je bilo prostranih placeva. Ta zdanja su najčešće ukrašavana šarenim kamenim i plastičnim pločama, labudovima i lavovima...
– Znate, kod Srba, valjda, zbog čestih ratova, u nekom periodu dominiralo je mišljenje da je kuća i svojevrsni odbrambeni objekat, da se iz nje brani ognjište. A, tek kada je ovde počelo da se gradi novcem stečenim na radu u inostranstvu i uz naš tradicionalni komšijski prestiž, nestala je estetika i funkcionalnost. Inženjerska komora, a i fakulteti ubuduće će edukativnom kampanjom uticati da se to stanje menja, da se gradi brzo, jeftino, energetski efikasno... Ne moraju to biti samo ove montažne kuće već se, recimo, može graditi raznim savremenim materijalima – ističe za „Politiku“ dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.
Slično razmišlja i arhitekta Radonjić, koji nas podseća da je ovde poslednjih decenija prisutan stav da „nema kuće ako metak može da je probije“, a da je preovladala težnja da se grade „trajne“ kuće, čak i za praunuke.
– Pri tom se zanemaruje činjenica da se i zidana kuća posle tri decenije mora ozbiljno rekonstruisati, a da bez savremenih materijala, napretkom civilizacije, ta „večnost“ svakog objekta postaje deplasirana. No, nisam baš siguran da će, osim brzine gradnje, ostali elementi i prednosti, recimo, montažnih kuća uticati na promenu mentaliteta – zaključuje Radonjić.
Istina, u prilog ovoj oceni su i pojedine zamerke Kraljevčana a posebno na cene montažnih kuća, kao i činjenica da se za nju pare moraju imati „na gomili“. Nasuprot tome, zida se i plaća postepeno, ove godine temelj, dogodine sprat. Tu je i pomoć komšija, rođaka, pa, mobe... Za promene u našoj kulturi stanovanja montažne kuće bi morale biti jeftinije i uz kreditnu povoljnost. U prilog tome su i sve učestalije ocene da je kvadrat od 350 evra, koliko država plaća kuće za Kraljevčane, i to rađene serijski, „jaka“ cena. A kada se uporedi, ispada da nisu veći ni troškovi jednog kvadrata zidanih kuća...
Miroljub Dugalić
objavljeno: 02.04.2011
.jpg)
