Izvor: RTS, 29.Jan.2018, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuburovićeva: Ekonomsko osnaživanje najvažnije za žrtve nasilja
Ministarka pravde Nela Kuburović navodi da je ekonomsko osnaživanje žrtava nasilja u porodici nešto najvažnije kada je reč o žrtvama, jer upravo nedovoljno ekonomskih sredstava najčešće vraća žrtvu nasilniku i spreči je da dalje procesuira postupak.
Nela Kuburović je, na skupu koji je organizovala Sigurna kuća, na kojem se govorilo o proširenju davaoca besplatne pravne pomoći za žene žrtve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nasilja u porodici, navela da je ovo na neki način pokušaj da pomognu Mreži advokata i pokažu koliko je važna advokatska pomoć u rešavanju problema nasilja.
"Ministarstvo pravde je i kroz sredstva za oportunitete tokom prošle godine izdvojilo oko milion dinara upravo da bi se pružala pomoć žrtvama nasilja", navela je Kuburovićeva.
Dodaje da je za rešavanje problema nasilja u porodici od velike pomoći i jedna od novina zakona, koji se primenjuje od 1. juna 2017. godine, a to je formiranje grupe za koordinaciju koja okuplja sve one koji mogu da pomognu žrtvama nasilja.
Razmotreno 25.000 slučajeva
Navodi da je za nešto više od sedam meseci primene novog zakona razmotreno 25.000 slučajeva, što ne znači da je bilo toliko slučajeva nasilja u tom periodu, već znači da su se žene osnažile, te da organi koji primenjuju ovaj zakon – policija, javno Tužilaštvo i sudovi, itekako dobro sarađuju i imaju preventivnu ulogu u sprečavanju nasilja u porodici.
"Došlo je do sprečavanja eskalacije nasilja u porodici. Nažalost, i dalje imamo smrtne slučajeve i to je svakako nešto protiv čega se borimo, ali to je nešto što i najrazvijene zemlje imaju kao problem i ne možemo u potpunosti da iskorenimo, ali suština je da preventivno delujemo, pružimo podršku žrtvama i pokažemo nasilnicima da ne postoji nikakva tolerancija na njihovo ponašanje", rekla je ministarka pravde.
Prema njenim rečima, Zakon je uveo velike novine, pre svega nove hitne mere koje podrazumevaju udaljenje nasilnika iz porodice i zabranu prilaska žrtvama, a od kada se primenjuje zakon izrečeno je oko gotovo 9.000 mera, što pokazuje da na osnovu procene rizika koje Tužilaštvo radi, sudovi adekvatno reaguju i izriču hitne mere.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević istakla je da je besplatna pravna pomoć za žene žrtve nasilja u porodici, koja se pruža od 2014. godine, nešto što je pomoglo velikom broju žena koje imaju problem sa nasiljem, a koje ne bi mogle na drugi način da reše pravne probleme.
"Ovo je nešto što treba produžiti, povećati čak i obim jer mi sada imamo 21 advokata u 19 gradova i treba taj broj povećati da žene koje trpe nasilje u raznim gradovima i selima u Srbiji imaju mogućnost na besplatnog advokata, koji će im dati savet i pružiti određene pravne usluge, da bi im to pomoglo da ostvare prava kada je u pitanju nasilje u porodici", rekla je Stanojevićeva.
Objasnila je da besplatna pravna pomoć ne znači da advokati rade potpuno besplatno, već da naplaćuju po "manjoj tarifi".
.jpg)
