Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvna slika na proveri
Anketari odlaze u 7.000 domaćinstava mere telesnu težinu, krvni pritisak, pitaju koliko često idete lekaru, da li ste davali novac za lečenje
ISTRAŽIVANJE
Tročlane ekipe anketara počele su da ulaze u domove građana širom Srbije kako bi na terenu sakupile podatke koji će doprineti da se realizuje projekat Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2006. godine. Po rečima dr Jasmine Grozdanov, glavnog istraživača iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Batut", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanje je započelo 22. septembra, a trebalo bi da bude završeno do 20. oktobra. Planirano je da oko 70 veoma dobro obučenih ekipa anketara obiđe između 6.500 i 7.000 domaćinstava, odnosno oko 20.000 građana Srbije. Ovakvo istraživanje zdravlja građana Srbije nije rađeno od 2000. godine i biće veoma dragoceno saznati šta se promenilo u navikama, životnim stavovima za poslednjih šest godina.
Građani koji su izabrani da budu učesnici istraživanja odgovaraju na tri upitnika, a posle razgovora sa tročlanim timom, u kojem je obavezno i lekar ili medicinska sestra, svim ispitanicima u jednom domaćinstvu mere se telesna težina, visina i krvni pritisak. Deo ankete sprovodi se među decom i mladima od sedam do 19 godina. Njih će anketari pitati kakve su im navike u ishrani, koliko obroka imaju u toku dana, da li doručkuju, koju vrstu namirnica i koliko puta u toku dana jedu... Odrasli pomažu u odgovoru na ova pitanja tek ako zatreba.
Drugi deo istraživanja obuhvata osobe starije od 20 godina. Mališani mlađi od sedam godina nisu obuhvaćeni ovim istraživanjem, jer su oni po sličnoj metodologiji prošle godine bili uključeni u veliko istraživanje Unicefa.
Doktorka Grozdanov objašnjava da se, pre svih, radi upitnik o prihodima domaćinstva i troškovima koje je porodica imala za zdravstvenu zaštitu, a na koje će odgovarati "glava domaćinstva". Znači, biće tu pitanja o tome da li su išli ove godine na letovanje ili zimovanje, koliko su izdvojili za zdravlje, ali i pitanja da li su ikada dali novac po zahtevu lekara ili kao poklon za pružanje zdravstvenih usluga.
– Naravno, podrazumeva se da je tajnost dobijenih podataka zagarantovana, a ovi podaci su nam važni da bismo saznali koliko su stvarno siromašni ili bogati naši građani, jer to određuje način ponašanja. Na neka pitanja anketirani će odgovarati sami i odgovore će stavljati u zatvorene koverte. Reč je o delikatnim pitanjima vezanim za uzimanje droge ili za seksualni život. Ovi podaci su nam veoma dragoceni da bismo mogli da planiramo strategiju borbe protiv side, seksualno prenosivih bolesti i narkomanije – objašnjava dr Jasmina Grozdanov.
Da li ste zadovoljni svojim životom, kako provodite slobodno vreme, šta mislite da najviše utiče na vaše zdravlje, od kojih bolesti bolujete – su još neka od pitanja na koje će anketari zamoliti građane da odgovore. Isto tako, za sagledavanje "krvne slike", odnosno zdravlja stanovništva Srbije i njihovih potreba za zdravstvenom zaštitom, važno je da građani iskreno odgovore na pitanja koliko često odlaze lekaru ili stomatologu, da li su bili na bolničkom lečenju, za žene – kada su poslednji put bile kod ginekologa.
U upitniku se nalazi i pitanje o tome koliko su građani zadovoljni pruženim zdravstvenim uslugama.
Za pregršt pitanja treba, prema proceni glavnog istraživača, odvojiti oko sat vremena. Zato ekipe broje tri člana i tačno se zna šta ko radi. Doktorka Grozdanov apeluje na građane da puste ekipe u svoj dom i uključe se u ovo istraživanje. Anketu je pokrenulo i sprovodi Ministarstvo zdravlja Republike Srbije uz podršku Svetske banke i Instituta za javno zdravlje Srbije.
– Prema podacima koje dobijamo sa terena od profesionalnih timova anketara istraživačke agencije "Strateški marketing", građani se uključuju u istraživanje i prvim rezultatima smo veoma zadovoljni. Istina je da u seoskim sredinama istraživanje ide mnogo lakše nego u gradskim. Apelujemo i želimo da što više ljudi pristane na anketiranje, da bismo dobili metodološki ispravan uzorak koji će nam omogućiti da saznamo kakvo nam je zdravlje, ali i kakve su nam potrebe. Ovakva istraživanja se i u svetu ne rade često, otprilike na pet godina, jer je to neko vreme kada se može uočiti da li je i šta uticalo na navike i zdravlje stanovništva – objašnjava naša sagovornica.
-----------------------------------------------------------
Užinu uzima svaki treći
Prvi preliminarni rezultati biće poznati krajem godine. Do tada nam ostaje podsećanje na rezultate poslednjeg istraživanja iz 2000. godine. Evo, najdrastičnijih podataka.
Oko 15 odsto dece i omladine ne doručkuje i ne večera svaki dan, dok prepodnevnu i popodnevnu užinu uzima manje od jedne trećine mladih. Svoje slobodno vreme čak 63,4 odsto odraslih Srba provodi – sedeći .
Svaki peti tinejdžer odlazi na spavanje posle ponoći. Samo 12,5 odsto odraslog stanovništva je u potpunosti zadovoljno sadašnjim životom. Dok odrasli kao glavne razloge nezadovoljstva životom navode prihod (73,1 odsto) i sopstveno zdravlje (23,5 odsto), za decu i omladinu su to novčana situacija (54,6 odsto) i škola (14 odsto). Svog stomatologa ima 36,1 odsto odraslog stanovništva i 57,4 odsto dece i omladine.
Stanovništvo lekove najčešće (56,9 odsto) nabavlja kupovinom u privatnoj apoteci.
Visoki krvni pritisak, odnosno hipertenzija je dijagnostikovana kod 24,1 odsto odraslog stanovništva Srbije. Polovina hipertoničara zna da ima povišeni pritisak. Od ukupnog broja stanovnika sa povišenim krvnim pritiskom leči se tek trećina. Sa prekomernom telesnom težinom je 36,6 odsto odraslih osoba, 17,3 odsto je u kategoriji gojaznih, dok je 7,4 odsto pothranjenih.
Odraslo stanovništvo smatra da je stres najznačajniji razlog visoke stope obolevanja kod nas (72,2 odsto), zatim teški životni uslovi (65,3 odsto), pogrešna ishrana (38,4 odsto), dok pušenje navodi samo 20,9 odsto stanovnika.
Olivera Popović
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
