Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kršten vođa „Otpisanih”
Iako je pokušao da svetu tajnu krštenja obavi u apsolutnoj diskreciji, boravak Tihog u manastiru Visoki Dečani je pokazao da ministri, makar i odlazeći, više ne mogu da se bave ilegalnim radom na okupiranoj teritoriji. Dok je u paru sa Prletom tamanio Nemce po Beogradu, preteći da ugrozi devizni priliv od turizma druge Jugoslavije, bio je nevidljiv za Gestapo i onog zlikovca, majora Krigera. Pre nekoliko dana, umalo da odustane od posete Dečanima, zbunjen medijskom pompom. Ali, uspeo je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se u beloj košulji probije do manastira okruženog italijanskim trupama.
Tako je vođa „Otpisanih” prešao dugačak put od dvadesetčetvorogodišnje zvezde serije Ace Đorđevića, jednog od tvoraca žanra partizanskog vesterna, do ministra kulture, kome kumuje monah Ilarion.
Imao je nešto više od 20 godina kada je postao Tihi. Gaga Nikolić bio je šest godina stariji, a Miki Manojlović godinu dana mlađi. Sva trojica učili su glumu od Paje Vujsića i Steve Žigona i verujem da je Voja Brajović u trenucima apsolutne tišine Dečana, znao da ga sa nebesa posmatraju njih dvojica: Paja verovatno sa bocom vina, a Steva sa zbirkom pesama Majakovskog.
– Mislim da su svi više voleli Paju ili Prleta, ali sam im ja imponovao kao vođa grupe – govorio je Brajović. Nije se obogatio od „Otpisanih”, ali je publiku i pozorišne i filmske reditelje vremenom ubedio da nije samo lepi ilegalac za kojim uzdiše Zlata Petković. Sa Draganom Nikolićem bio je partner u kultnom filmu Gorana Markovića „Nacionalna klasa”, maestralno igrajući šarmantnog prevaranta i pokazujući kako Tihi ipak može da se pokvari i od starmalog revolucije postane sinonim dekadencije iz posttitovskog doba osamdesetih.
Zbog uloga u „Pozorišnim iluzijama", „Lažnom caru Šćepanu Malom", „Buretu baruta", „Mrešćenju šarana", „Troili i Kresidi", učinio je da Jugoslovensko dramsko pozorište preuzme primat od rivalskih scena Ateljea 212 i Zvezdara teatra.
Kada ga je Boris Tadić ubeđivao da postane ministar kulture, priznao je da se najpre nećkao, ali, kao i njegov kolega Branislav Lečić, pokazao je da srpski glumci – ministri kulture pokazuju šekspirovsku hiperaktivnost: igrao je početkom sezone devet uloga u pet pozorišta, ne odbijajući ni poziv starog prijatelja Gorana Markovića da tumači i lik ratnog huškača u filmu „Turneja", najambicioznijem projektu nacionalne kinematografije ove godine.
Kada je bio samo glumac, govorio je: „Što si veći ološ i đubre, to si bolji političar. Smatram da narod prema tome mora da ima jasan stav, da ponekad uzme motku i udari po njima".
Rođen jeu Beogradu, 11. maja 1949. godine, ali rado kaže da je Valjevac crnogorskog porekla. Diplomirao je glumu 1971. na FDU u Beogradu u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Od 1969. stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
I još nešto o Tihom. Ministar je priznao da nikada do kraja nije odgledao seriju „Otpisani", nadajući se, verovatno, da nedostaje logičan kraj: treća serija nastavka „Povratak nikada otpisanih". Priča počinje ovako: Tihi sa grupom stiže na Kosovo"
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
