Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krompir-paprikaš i pola hleba
U Nemačkoj na „kazan” dolaze samo beskućnici, kod nas su korisnici narodne kuhinje i intelektualci, porodični ljudi bez posla i primanja, kažu u Crvenom krstu u Kragujevcu
Kragujevac – Ponedeljkom – makarone u paradajz-sosu sa mlevenim mesom, utorkom – sladak kupus sa soja-ljuspicama, u sredu – pasulj sa kobasicom, četvrtkom – krompir-paprikaš, u petak – grašak sa sojinim komadom, subotom – pilav sa piletinom. Ovako izgleda sedmični meni Narodne kuhinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crvenog krsta u Kragujevcu. Nedeljom se hrana ne deli, jer Crveni krst, kako kaže sekretar organizacije Nevenka Bogdanović, nema sredstava da plati kuvare koji bi dežurali i vikendom.
Uz pola kilograma hleba, ovo je jedini dnevni obrok za 600 siromašnih Kragujevčana. Potrebe su, napominje sagovornica „Politike“, daleko veće. Bar još 400 stanovnika „srpskog Detroita“ nema šta da jede, jer ne rade i nemaju nikakva primanja, osim, možda, socijalne pomoći.
– Najsiromašniji su stari, posebno oni koji žive u prigradskim naseljima i selima. Naši korisnici su i Romi koji žive u nehigijenskim naseljima, invalidi, nezaposleni, izbeglice, samohrani roditelji sa bolesnom decom... Nažalost, ima i intelektualaca. Niko im ovde ne traži diplome, ali vidimo da je reč o obrazovanim ljudima. Svi oni se jednog dana, kada više nemaju kud, upitaju šta mi se desilo, kako sam došao dovde – kaže Bogdanovićeva.
Ona je pre tri godine posetila organizaciju Crvenog krsta u Nemačkoj. Bila je u Hanoveru, glavnom gradu Donje Saksonije i jednom od centara teške industrije u Nemačkoj. Po tome je Hanover sličan Kragujevcu, ali je, sa više od 700.000 stanovnika, gotovo četiri puta veći od centralnog grada Šumadije.
– Crveni krst je tamo drukčije organizovan. U narodne kuhinje svraćaju samo beskućnici, pravi klošari. Dođu, pojedu to što ima tog dana i nastave svojim putem. Narodne kuhinje u Nemačkoj, jednim delom, snabdevaju megamarketi. Kada vide da, na primer, jajima ističe rok za deset dana, oni to pošalju narodnoj kuhinji. Kod nas je to mnogo bolje. Mi svakog dana, osim nedeljom, spremamo kuvanu hranu, koja odgovara svim nutricionističkim standardima. Samo što su naši korisnici uglavnom porodični ljudi, pa svoje obroke nose kući – objašnjava naša sagovornica.
Za razliku od nekih drugih gradova, Narodna kuhinja u Kragujevcu je opstala, pre svega zahvaljujući lokalnoj upravi koja finansira ovaj vid pomoći siromašnima. Prošle godine, za potrebe Narodne kuhinje, iz gradskog budžeta je izdvojeno više od 7,5 miliona dinara. Grad finansira i 3.000 školskih užina, koje dobijaju deca iz socijalno i zdravstveno ugroženih porodica.
Crveni krst u Kragujevcu postoji 134 godine, osnovan je još u 19. veku, 1876. godine, a Narodna kuhinja funkcioniše od 15. marta 1994.
– Bilo je to vreme ratova, kada je veliki broj izbeglica počeo da stiže u Kragujevac. Nekoliko narednih godina, Narodnu kuhinju su finansirali strani donatori, pre svih nemački Crveni krst. Od 2002. lokalna uprava počinje kontinuirano da finansira ovaj vid pomoći siromašnima. Među stranim donatorima koji pomažu naš rad su OEBS, mnogobrojne humanitarne organizacije iz Italije, ali pomoć u poslednje vreme stiže i od naših ljudi. Tu je program „Hrana za sve“, koji koordinira medijska kuća B92 – navodi naša sagovornica.
Crveni krst u Kragujevcu ima 18.313 članova. Među njima je veliki broj volontera, ljudi spremnih da pomognu drugima bez ikakve nadoknade. Volonteri su raspoređeni po mesnim zajednicama, školama, preduzećima...
Uz njihovu i pomoć Centra za socijalni rad Crveni krst prikuplja podatke o broju onih koji ne mogu sami da prežive. Na šest punktova Narodne kuhinje svakog dana se podeli hrana za 260 kragujevačkih porodica, a još najmanje 160 ostane gladno. Novca za pomoć svima onima kojima je neophodna, jednostavno, nikad nema dovoljno.
Brane Kartalović
objavljeno: 25.08.2010.
