Izvor: Kurir, 06.Maj.2012, 07:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza udarila i na tajkune!
Najviđeniji domaći privrednici različito prošli kroz krizu koja je počela 2008. i još jače udarila ove godine
BEOGRAD - Kriza je nekome brat, a nekome rat.
Najviđeniji domaći privrednici različito su prošli kroz krizu koja je počela 2008. godine, malo se pritajila prošle, i ponovo udarila ove godine. Mnogi su prodavali imovinu, na šta bi građani rekli da su bar imali šta da prodaju.
Ana Jolović, docent na Fakultetu za ekonomiju i političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nauke, objašnjava za Kurir da je prodaja preduzeća deo poslovne strategije okrenute ka rešavanju problema prvenstveno nastalog usled neodrživog rasta u prethodnom periodu.
Prodaja firmi
- Banke su pre krize agresivno kreditirale preduzeća, najčešće kratkoročno, a firme su se nakon višegodišnje kreditne apstinencije ubrzano zaduživale, i to najviše kreditima s dospećem do godinu dana. Zajmovi su, osim visoke cene, bili opterećeni i zaštitnim klauzulama - valutnom klauzulom i klauzulom o usklađivanju kredita s rastom cena na malo. Zato su mnoge firme bile u problemima, što je uticalo na drastično smanjenje dobiti, kao i na neodrživost poslovanja, već na srednji rok. Deo rešenja je prodaja poslovanja, što je strategija kojom se firma fokusira na osnovnu ili najprofitabilniju delatnost, a dobijenim novcem menja se struktura finansiranja i poslovanja - navodi Jolovićeva.
Deo firmi, kako kaže, nije finansirao rast kreditima ili je kasnije počeo sa širenjem, te još imaju prostora za ekspanziju.
- Ono što se dešava, nije alarmantno niti neobično. Firme se otvaraju, prodaju, zatvaraju, bankrotiraju, to je deo kapitalizma - uverena je Ana Jolović.
- Globalna kriza donela je pad tražnje, poskupljenje kredita, opštu nelikvidnost, ali i veliku šansu za dobre kompanije. One su iskoristile period krize da bi se reorganizovale, smanjile kreditne i druge finansijske obaveze, optimizovale troškove i, mada može da zvuči kontradiktorno, postale bolje organizovane nego pre krize. To važi i za „Deltu“.
Napustili smo posao maloprodaje, ali sad smo koncentrisaniji na poljoprivredu i nekretnine, podmladili smo menadžerski kadar i stalno ostvarujemo profit. Inače, „Delta“ će i ove godine ostvariti planirane investicije - renoviranje hotela „Kontinental“ i gradnju šoping-mola na Autokomandi u Beogradu.
Bojan Radun, vlasnik firme „Nektar“ kaže da se za 2008. godinu, kad je kriza počela, vezuje se veoma mala zarada, ali da su imali dobar keš flou.
- I to ne zato što smo pametnije poslovali od drugih, već zato što smo imali konzervativan pristup i razumno snižavali troškove. U 2009. godini, kako je kriza potrajala, da nismo bili konzervativni, danas bismo teže podneli pad kupovne moći, a s druge strane, svaka kriza donosi i određene šanse, mi smo svoju videli u „Pivovarni Laško“ i kupovini „Fruktala“.
Biće turbulentno
- Očekujem turbulentnu godinu u Srbiji, kakva je svaka izborna godina, ali ne i apokaliptične promene. Očekujem da će kurs biti predvidivo stabilan do kraja godine.
Realni pozitivni efekti po privredu ne mogu se očekivati pre polovine 2013. godine, što predviđaju i međunarodne finansijske institucije.
Milo Đurašković (Nibens)
♦ Bankrot, zatvor, odnosno kućni pritvor uz elektronski nadzor
Đordije Nicović (Irva)
♦ Država mu oduzela Prvi maj, Niteks, Rudnik i Javor, a PIK Bečej otišao u stečaj
Zoran Drakulić (Point grupa)
♦ Podao BPI, Klas, Novkabel, Valjaonicu bakra, zadržao četiri firme
Željko Mitrović (Pink)
♦ Velika dugovanja. Pregovara o prodaji dela Pinka
Miroslav Mišković (Delta holding)
♦ Prodao Delta Maksi belgijskom Delezu
Miodrag Kostić (MK grupa)
♦ Kupio Karneks
Bojan Radun (Nektar)
♦ Kupio slovenački Fruktal
Drakulić: Pravovremena reorganizacija
- Znajući da će kriza biti dugotrajna, na vreme smo napravili plan reorganizacije kompanije i prodali one delove za koje smo smatrali da će imati najveće probleme tokom krize. Prodali smo delove kompanije, pre svega iz metalskog sektora i transporta, jer je kriza imala najveći uticaj upravo na njih. Takođe, prodali smo i deo kompanije vezan za transport i logistiku u žitaricama, jer smo u vreme krize dobili ponudu koja je opravdavala tu prodaju.
- Očekujemo da će kriza sigurno potrajati u naredne dve godine s obzirom na to da ekonomski pokazatelji u Evropi i svetu, a posebno u Srbiji, to potvrđuju.
Koliko je rizičnih kredita
2008.13,5%
2009.20,9%
2010.21,8%
2011.24,6%
*Krediti za privredu, podaci o kašnjenju u otplati dužem od 90 dana
