Izvor: S media, 24.Avg.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza tera stare na ulicu
Sve više sugrađana u trećem dobu prosi po gradovima Srbije. Iscepana odeća, prljave ruke i većinom bez obuće, nakon ispruženih ruku retko ko im odoli.
Osobe na ulici koje prose nisu samo autentična slika Beograda, već i drugih velikih gradova. Iscepana odeća, prljave ruke i većinom bez obuće, nakon ispruženih ruku retko ko im odoli. Nekima je ovo jedini izlaz na koji su primorani, a drugi prosjačenje smatraju svojim poslom pa mu se tako i posvećuju. Posle svega, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << teško je prepoznati osobu koja stvarno nema novac i koja je primorana da prosi od onih koji tako zarađuju enormne sume i kojima je to postalo čisto zadovoljstvo.
U samom centru grada, šeširić je spustila i Dragana P. i, kako kaže, nekada ju je bio stid da prosi, ali je život doveo u ovu po njoj bezizlaznu situaciju.
- Kriza je svuda, na dan dobijem hiljadu dinara, a ponekad i više. Nekada sam radila u pekari, ali su mi namestili otkaz - kaže Dragana P.
U Inspektoratu grada Beograda ukazuju da su prosjaci koncentrisani na najprometnijim saobraćajnicama i na mestima gde ima najviše ljudi.
- Kazna za zauzeće površine stvarima ili objektima, ili stvaranje komunalnog nereda kreće se od 5.000 dinara pa i više. Međutim, stvara se pitanje kako naplatiti kaznu nekome ko prosi na ulici. Zamolimo ih da se sklone, što oni i učine - kaže Zoran Marković, pomoćnik beogradskog sekretara za inspekcijske poslove.
Beograd: Napao staricu u liftu! (VIDEO)
Prijepolje: Starica se sama izvukla iz bunara!
Hiljade siromašnih mole za goli život
Kod prolaza za drakstor u Nušićevoj, pre 10 godina svakodnevno je stajala „starica“ i prosila. Maramom je prekrivala lice, sedela je stalno pognute glave i uvek na istom mestu. Jednoga dana jedan drzak čovek strgao joj je maramu sa lica i ispostavilo se da je u pitanju izrazito mlada devojka koja je samo glumila staricu i na taj način dolazila do novca, rekao nam je sociolog Stjepan Gredelj. Zvaničnih podataka o tome koliko ima ljudi koji prose na ulicama Beograda nema, ali su za prosjačenje „idealne“ lokacije Zeleni venac, London i Slavija.
Gordana ima 60 godina, kako kaže, od kad joj je muž umro, ona prosi. Najčešće je kod Kalenić pijace, ali ide i na druga mesta.
- Ćerka ima 38 godina, nedavno je doživela moždani udar i ne može da radi. Ja sam nekada išla da kopam, a sada živim od socijalne pomoći i onog što dobijem na ulici - priča Gordana.
Na ulicama Beograda veliki broj ljudi prosjačenjem dolazi do novca, među njima ima dece, žena sa bebama, što je uobičajena slika koju viđamo svakodnevno i na svakom ćošku prestonice. Međutim, ono što je sve učestalije jesu starice koje prose i po velikim vrućinama menjaju čak i po nekoliko lokacija.
- Menjam mesta, a nekada me i teraju. Uglavnom se vraćam na početak Kneza. Nikada nisam radila, a kada mi je muž umro, nisam imala drugi izbor nego da izađem na ulicu - kaže Milenija U., koja ima 49 godina, i dodaje da joj je prosjačenje jedini izlaz iz krize u kojoj se našla kao i jedini izvor prihoda.
Psiholog Marta Radivojević kaže za Danas da među ljudima koji prose ima i onih koji se na ulici nisu našli zato što ih je nevolja na to primorala.
- Pre nekoliko godina, jedna starica je prosila u centru grada, uvek je bila obučena u neku tamnu boju i odeća joj je bila prljava i iscepana na pojedinim mestima. Bila je previše mršava i izazivala je žalost kod ljudi, tako da je bilo malo onih koji joj u prolazu nisu u šeširić spuštali novac. Međutim, istu tu ženu sam jednom prilikom videla u jednom od uglednijih restorana u gradu u pratnji jednog dosta mlađeg gospodina, prelepo obučenu, kako ostavlja veliki bakšiš konobarima - kaže Radivojevićeva i dodaje da je prosjačenje neretko povezano sa mentalnim sklopom ličnosti onoga ko izlazi na ulicu i pokušava da dođe do novca na ovaj način, svakako ima i onih koje je život „primorao“ da prose, ali među njima imate i ljudi čiji roditelji žive u Nemačkoj ili Italiji, i jednostavno su navikli da na ovaj lakši način dolaze do novca.
(Danas)
