Izvor: Blic, 07.Sep.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza menja tokove pranja novca
- U krizi se menjaju modaliteti pranja novca jer se svi trude da se prilagode novoj situaciji. U svakom slučaju, manji je obim novca koji se pokušava zloupotrebiti, ali kriza uvek može da bude i prilika za one koji se bave kriminalom - kaže u razgovoru za „Blic" Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.
Sistem sprečavanja novca, naglašava on, zapravo služi kao prevencija i drugim oblicima organizovanog kriminaliteta, kao što nedozvoljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trgovina opojnim drogama, trgovina ljudskim bićima, krijumčarenje, korupcija, zloupotreba službenog položaja u privredi"
Koliko se u Srbiji godišnje opere novca i koliki je to iznos odnosno procenat u odnosu na region?
- Procena Međunarodnog monetarnog fonda je da je ukupan obim pranja novca u svetu između dva do pet procenata ukupnog svetskog društvenog proizvoda. Iznos u novcu koji odgovara navedenim procentima je 590 milijardi do 1,5 biliona američkih dolara godišnje. Na osnovu naših procena i procena stranih finansijsko-obaveštajnih službi, u Srbiji se godišnje opere oko pet odsto društvenog bruto proizvoda. U regionu je taj procenat između pet i sedam odsto.
Na koji se način pere novac u sektoru nekretnina?
- Jednostavno rečeno pranje novca je pokušaj legalizacije imovine koja je stečena vršenjem krivičnih dela. Kupovina nekretnina, investiranje u izgradnju su različiti vidovi pranja novca. Agencije za promet nekretnina su dužne da primenjuju odredbe zakona koje se odnose na njih. Takođe, uvedena je zabrana plaćanja nekretnina u kešu, koje se sada obavlja preko banaka.
Koji je osnovni uočeni vid pranja novca u privatizaciji?
- U procesu privatizacije organizovane kriminalne grupe uglavnom pokušavaju da sakriju identitet pravog kupca, bilo preko preduzeća osnovanih u inostranstvu, bilo preko fiktivnih vlasnika.
Šta su to transakcije sa of-šor destinacija i koliko je ovaj vid zloupotrebe raširen kod nas?
- Poseban problem su novčana sredstva koja su devedesetih godina iznošena u kešu i polagana na račune of-šor firmi koji uglavnom nisu otvoreni u zemljama gde su i firme već u zemljama koje se nalaze u našem okruženju. Ta sredstva su se dobrim delom vraćala u procesu privatizacije, ali njihovo poreklo je prikazivano kao profit of-šor firmi. Isti slučaj je kod domaćih preduzeća koja vrše određena plaćanja u korist of-šor firmi, a kao osnov se navode razne usluge kao što su ispitivanja tržišta, konsultantske usluge, organizacija sajamskih priredaba, razne promocije i slično.
Kako se u međunarodnim krugovima ocenjuje rad
Uprave za sprečavanje pranja novca?
- Rad Uprave se pozitivno ocenjuje u inostranstvu. Stalni je član „Egmont grupe", Međunarodne organizacije obaveštajno-finansijskih službi (117 zemalja). Predstavnici uprave predvode delegaciju Srbije u komitetu „Moneyval" Saveta Evrope, koji se bavi ovom problematikom. Odlična je saradnja sa zemljama u regionu. Potpisan je regionalni protokol kojim su se obavezale zemlje regiona da unapređuju svoja znanja i iskustva. Svake godine se organizuju operativni sastanci na nivou direktora. Ove godine će biti u Hrvatskoj, sledeće u Srbiji. Potpisano je 14 sporazuma o saradnji sa drugim (FOS). Ove godine su potpisani sporazumi sa SAD i UEA. U planu je potpisivanje sporazuma sa Rusijom, Kanadom i Mađarskom.
Saradnja sa ruskim obaveštajcima
Odnedavno je jača saradnja između Srbije i Rusije?
- Prošle nedelje je potpisan ugovor sa Ruskom finansijskom obaveštajnom službom o međusobnoj saradnji u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Ruski predstavnici su predložili da se Srbija uključi u Evroazijsku grupu kao posmatrač za početak, što nam pruža mogućnost mnogo bolje saradnje sa svim tim zemljama. Posebna je čast Srbiji što smo posmatrač u tako značajnoj međunarodnoj organizaciji jer su do sada pored azijskih zemalja, to bile samo najveće zemlje Evrope i SAD.
