Izvor: Glas javnosti, 11.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza lomi dušu
BEOGRAD - Od poremećaja vezanih za strah pati skoro četvrtina stanovništva u Srbiji (23,6 odsto) i nešto više od agresije (26,1), a od paničnog straha svaki deseti. Skoro petinu stanovništva muči posttraumatski stres (18 odsto).
To su rezultati studije „Godine stresa - posledice u Srbiji“, koji su juče predstavljeni na tribini povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja.
Predsednica Nacionalne komisije za mentalno zdravlje Dušica Lečić-Toševska je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rekla da su prethodne godine obeležila bombardovanja, politički kovitlaci, tranzicija.., što je ostavilo posledice na mentalno zdravlje stanovništva, tako da je u porastu broj obolelih od tih poremećaja.
- Osim rasta broja obolelih od mentalnog poremećaja, a ne treba zaboraviti ni da je u Srbiji u porastu i smrtnost - navela je Lečić-Toševska i dodala da je u našoj zemlji zavladao „sindrom Brankovog mosta“, jer je od prvog medijskog izveštavanja zabeležen porast samoubistava sa beogradskih mostova.
DOVOLJNO LEKARA
U Srbiji ima 947 lekara neuropsihijatara, a samo u Beogradu 336, ili 12 psihijatara na 100.000 stanovnika, što je najveći broj tih stručnjaka u nekoj zemlji centralne Evrope. Postoji 46 specijalizovanih ustanova za lečenje obolelih.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svetu skoro 20 miliona ljudi godišnje pokuša da se ubije, a milion njih okonča sebi život. Lečić-Toševska kaže da svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života pokazuje znake mentalnog oboljenja, a depresija je po broju obolelih na drugom mestu, odmah posle kardiovaskularnih oboljenja.
- Zbog trenda rasta obolelih od depresije, 2020. godine će ta bolest izbiti na prvo mesto, a već sada u Evropi oko 150.000 osoba godišnje izvrši suicid. Samoubistva su i najveći razlog smrtnosti mladih - upozorila je ona, dodajući da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja.
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se od 1992. godine, a moto ovogodišnjeg je „Duševna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste“.
Tumačenje statističkih podataka, pogotovo ako su oskudni, neredovno beleženi i nepouzdani, zahteva nepristrastnost i neusmerenost ka prethodno definisanom cilju (bez obzira na naučno-studiozne motive i želje autora, odn. psihijatara). Ipak, veoma često dešava se da neko započne pisanje neke naučne studije, da bi , na polovini posla, kad shvati da ne može da obezbedi metodološki korektne argumente, ipak nastavio rad, gurajući nerešiv problem pod tepih.
Duša pati pod stresom
Izvor: Večernje novosti, 10.Okt.2008, 20:37
Obeležen Svetski dan mentalnog zdravlja - Od poremećaja vezanih za strah pati 23,6 odsto, od agresije 26,1, od paničnog straha 10, a od posttraumatskog stresa 18 odsto stanovništva Srbije
