Izvor: Blic, 24.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivac je polen
Krivac je polen
Nos vam curi, astmatični napadi su učestali, oči vam suze i češete se bez prestanka. Alergeni vam ovih dana ne dozvoljavaju da dišete. Iako je proleće mnogima omiljeno godišnje doba, bar 20 odsto populacije uopšte se ne raduje tom godišnjem dobu - osobe koje imaju alergiju na polen drveća i trave.
Ove alergije najčešće pogađaju mlade osobe, i to najviše one između osme i dvanaeste godine života, mada u poslednje vreme i odrasli obolevaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Od svih alergija disajnih puteva 50 odsto čine upravo alergije na polen. Zagađen vazduh, međutim, dodatno pravi problem. Čvrsti delovi zagađivača vezuju se za čestice polena, raznose ih i povećavaju njihovu koncentraciju u vazduhu. S druge strane, pošto je efekat staklene bašte poremetio normalan ritam smenjivanja godišnjih doba i razvoja biljaka, polena je sve više, a sezona mu duže traje, kaže za 'Blic' prim. dr Gorana Isailović, dermatolog i profesor na Višoj medicinskoj školi.
Simptomi koji ovih dana muče većinu građana jesu oticanje kapaka, suzenje očiju, nadražajno kijanje, gušenje, osip po koži, a ponekad i upala sluzokože želuca.
- Čestice polena su veoma sitne, od 10 do 30 mikrona, prenose se na velike daljine i od njih je nemoguće sakriti se. Zbog toga treba primenjivati neke preventivne mere. Treba izbegavati izlazak napolje kada je koncentracija polena najveća, u jutarnjim satima, kao i kada su sunčani i vetroviti dani. Zatim, po dolasku kući odeću treba skinuti i istuširati se, a za one sa dubljim džepom postoje i filteri za klima-uređaje koji ne propuštaju polen - savetuje dr Isailović, dodajući da je preporučljivo šetati se po kiši.
Ljudi koji su osetljivi na polen, ukoliko se pravilno ne leče, u ovo doba godine mogu da dobiju napade kijavice i gušenja, i zbog pogoršanja bronhijalne astme ne mogu da dišu i dešava se da budu životno ugroženi. Zbog toga u mnogim zemljama, uz meteorološke podatke saopštavaju se i podaci o koncentraciji polena kako bi osobe sa alergijom znale kako da se ponašaju - kaže dr Predrag Rebić, pulmolog u Kliničkom centru Srbije.
Alergije smo nekada smatrali dosadnom ali bezopasnom pojavom, nastavlja dr Rebić, ali one sada predstavljaju masovni zdravstveni rizik, jer se javljaju sve češće i u gorem obliku.
- Bez lekarske terapije, alergija na polen veoma brzo može da se iz gornjih disajnih puteva spusti u bronhije i pluća, a u 50 odsto slučajeva pretvara se u astmu koja može da bude opasna po život - kaže dr Rebić.
Kako cvetanje biljaka traje i do avgusta i septembra, život osoba alergičnih na polen i te kako je narušen. Zbog toga, kao i zbog neželjenih posledica neadekvatnog lečenja, lekari preporučuju osobama sa ovim tegobama da ipak odu lekaru, provere na šta su alergični i dobiju adekvatnu terapiju.
- Pre bilo kakve terapije važno je uraditi dijagnostiku, odnosno probe na koži pomoću kojih se utvrđuje na šta je osoba alergična. Rezultati ovih testova na koži dobijaju se brzo, a vrstu alergije moguće je utvrditi i ispitivanjem prisustva antitela u krvi. Tek onda se daju lekovi koji sprečavaju simptome alergije - kaže dr Rebić.
Lekovi koji se koriste su iz grupe antihistaminika, to jest tablete koje brzo deluju. Ovi lekovi suzbijaju skoro sve simptome alergijske kijavice, ali kad ta terapija nije dovoljna, onda se savetuju sprejovi za nos na bazi glikokortikoida, koji se moraju koristiti kontinuirano - kaže dr Rebić. Sonja Todorović
.jpg)
