Izvor: Politika, Beta, 17.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreme – krivci za alergije
Preparati sa bornom kiselinom nisu za decu mlađu od tri godine. – Koliko su dezodoransi opasni po zdravlje
Prosečni građanin Srbije koristi nekoliko kozmetičkih preparata svakoga dana, ali ima i onih koje su skloni tome da na sebe „stave” i više krema. Međutim, mali broj ljudi čita upozorenje na deklaraciji proizvoda, a dešava se da mnogi iz neznanja završe u ordinaciji zbog alergije nepoznatog porekla.
Dr Mirjana Mićović, pedijatar beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Doma zdravlja „Stari grad”, objašnjava da deca ne treba da se mažu kremama koje u svom sastavu imaju bornu kiselinu, jer je to gotovo u svim zemljama zabranjeno, kao i da te preparate ne treba da koriste ni oni koji imaju oštećenu ili bolesnu kožu.
– Kreme koje imaju tu kiselinu u svom sastavu morale bi da imaju zalepljenu etiketu sa upozorenjem da se ne koriste kod male dece, a to nažalost nije tako. Dečja koža je nežna i njihovo korišćenje može da dovede do apsorpcije loših sastojaka u krvi, a samim tim postoji mogućnost da dođe i do trovanja. To se odnosi i na kapi za oči i na talk koji sadrže bornu kiselinu i koji se takođe ne preporučuju za decu mlađu od tri godine – naglasila je naša sagovornica.
Najčešći simptomi kod najmlađih su pojava raša, odnosno crvenila kože – alergijska reakcija za koju ne može da se ustanovi od čega je nastala. Ona kaže da kod neke dece dolazi i do pojave alergijskog kašlja, pa mnogi odlaze na alergološke testove da utvrde uzrok, ali često ostaju bez odgovora.
– Jedno istraživanje je pokazalo da postoji mogućnost da dođe do promena u normalnom razvoju tkiva testisa kod dečaka, zbog čega je u drugim zemljama zabranjeno korišćenje takvih preparata. Kod nas nije, ali je stav pedijatara Srpskog lekarskog društva da se podržavaju preporuke stručnjaka Evropske unije i Američke akademije za pedijatriju – naglasila je dr Mićović.
Ono što takođe može da bude opasno za mališane jeste i nepravilan izbor krema za sunčanje. Dr Mićović kaže da preparati za sunčanje za decu do godinu dana isključivo moraju da sadrže cink ili titanijum, koji predstavljaju fizičku, a ne hemijsku zaštitu od sunca.
– Treba izbegavati one sa navodnim faktorima koji čak mogu da budu toksični za organizam. I sa pelenama za jednokratnu upotrebu treba biti oprezan. Preporuka je da one treba da se menjaju bebi pet do šest puta. Te pelene su napravljene od raznih materijala koji u dodiru sa amonijakom iz urina i fekalijama mogu da se razlažu i izmene svoj sastav, a samim tim i postanu toksični. U peleni je temperatura dva stepena viša nego u drugim delovima tela, i tu je pogodno tle za razvoj bakterija i gljivica. Zbog toga je u tom delu čest i osip na koži. U stručnom časopisu „Žurnal pedijatrije” naveden je podatak da više od 54 odsto dece u prvom mesecu života ima raš, a da koristi upravo jednokratne pelene – dodala je naša sagovornica.
Dr Aleksandar Adamović, direktor beogradskog Zavoda za kožne i venerične bolesti, kaže da pacijenti atopičari ili oni koji imaju astmu češće mogu da imaju reakcije na koži usled primene nekih preparata.
– Dolaze i pacijenti koji imaju promene na koži zbog preparata koje su koristili, pa takve slučajeve zbrinjavamo u dogovoru sa dermatolozima. Poremećen imunološki odgovor može da se javi i kod nekih ljudi koji piju određene lekove ili stavljaju kremu na kožu, pa odmah odu da se sunčaju – istakla je dr Olika Drobnjak-Tomašek, načelnica Odeljenja alergologije u KBC „Bežanijska kosa”.
Neki medicinari savetuju pacijentima da izbegavaju korišćenje dezodoransa – antiperspiranata sa aluminijumskim solima, jer delimično mogu da zatvore kanal znojnih žlezda ili suze otvor pore na koži. Čak su u nekim ispitivanjima „optuživani” za pojavu karcinoma, jer je, navodno, najopasnija njihova redovna primena u zoni ispod pazuha, naročito odmah nakon brijanja. Prema rečima profesora dr Nenada Borojevića, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, antiperspiranti koji sadrže soli aluminijuma dovođeni su u vezu sa rakom dojke zato što te soli pokazuju sličnu aktivnost kao estrogen.
– U laboratorijskim uslovima studija sprovedena na Univerzitetu u Redingu pokazala je da soli aluminijuma povećavaju estrogenu aktivnost u humanim ćelijama raka dojke. Međutim, u do sada sprovedenim studijama nije utvrđena nikakva povezanost između upotrebe antiperspiranta i karcinoma dojke. Jedino upozorenje u vezi sa upotrebom antiperspiranta ili talka koji sadrže soli aluminijuma jeste da ih ne treba koristiti pred odlazak na mamografsko snimanje zato što mogu da otežaju interpretaciju snimka – istakao je dr Borojević.
U slučaju da je neko od građana na svojoj koži osetio loše dejstvo nekog preparata, prema rečima primarijusa dr Zorana Panajotovića, iz Ministarstva zdravlja, žalbu može da uputi dežurnoj službi sanitarne inspekcije ovog ministarstva.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 18/08/2009]
.jpg)
