Izvor: Politika, Fonet, 14.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreda jača od računara
Kako da se računarska tehnologije više koristi u nastavi u školama – tema je dvodnevnog međunarodnog skupa na Univerzitetu Megatrend u Beogradu
Dvodnevni, međunarodni naučni skup CAME o korišćenju računara u nastavi matematike počinje sutra na Univerzitetu Megatrend u Beogradu.
– Malo ko dovodi u pitanje korišćenje kompjutera u nastavi matematike, biologije, hemije, fizike i drugih predmeta, već se razmatra pitanje kako to učiniti na najbolji mogući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << način, kako da se ostvare najbolji efekti učenja. To u osnovi zahteva unapređivanje softvera, zadataka i nastave, što je upravo tema ovog simpozijuma koji će uz stručnjake iz Srbije okupiti i kolege iz Norveške, Slovenije, Francuske, Izraela, Japana, Amerike, Južne Afrike – objašnjava za „Politiku” profesor dr Đorđe Kadijević sa Megatrenda, koji je i domaćin i organizator simpozijuma.
Uprkos tome što je ovo era informatike i tehnološkog razvoja, u osnovnim i srednjim školama u Srbiji i dalje su dominantne kreda i tabla. Prema istraživanjima u okviru TIMSS studije, oko deset odsto naših učenika je reklo da je povremeno na časovima matematike i prirodnih predmeta koristilo računar.
– Kompjuteri ne treba da zamene ni kredu, ni tablu, ni nastavnike, ni udžbenike. Oni samo treba da se vešto i u pravom trenutku „ubace” u nastavu, da osveže čas i gradivo učine deci zanimljivijim i pomognu im da ga lakše savladaju – smatra Kadijević.
Ukoliko se izuzmu časovi informatike, kako objašnjava prof. dr Branislav Popović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, inače član državne komisije za davanje licence profesorima matematike u osnovnim i srednjim školama, računar se ne koristi dovoljno ni na adekvatan način, a mnogi nastavnici i ne znaju kako da ga upotrebe na času, jer nisu adekvatno obučeni za to. Prema njegovom mišljenju, računar ne treba da se koristi svakog časa, već samo u određenim prilikama. Ukoliko nastavnik ne ume da oseti tu situaciju, da zna kada će računar predavanje učiniti boljim, koja će tema biti lepše obrađena uz pomoć računara, onda postoji opasnost da se postigne kontraefekat.
– Zato je potreban oprez i dobra edukacija, koju naši nastavnici nažalost ne dobijaju ni na fakultetima, niti na seminarima. Nekontrolisano korišćenje računara i kalkulatora može da dovede do matematičke nepismenosti – upozorava Popović.
On ukazuje i na to da nastavnici retko koriste računar za pripremanje časa, što se vidi i na ispitima za licencu.
Profesor matematike i pomoćnik direktora Srednje građevinske škole Beograd mr Tomislav Stošić za „Politiku” kaže da u njegovoj školi osim u kabinetu za informatiku, kompjuteri postoje i u radionicama u kojima se odvija praktična nastava za buduće tesare, montere suve gradnje, zidare, keramičare, armirače i rukovaoce građevinskih mašina. Reč je o programima za potrebe praktičnog rada. On ocenjuje da bi računarska tehnologija mogla mnogo više da se koristi u praktičnoj nastavi kada bi imali više osposobljenih nastavnika. U njegovoj školi za sada, kaže, ima samo četvoro nastavnika obučenih za takav vid rada.
I u Sloveniji je korišćenje računara u nastavi matematike i drugih predmeta u razvoju i zavisi od škole do škole. Prema rečima učesnika pomenutog simpozijuma u Beogradu i vođe kompjuterskog centra na Fakultetu za matematiku i fiziku u Ljubljani mr Matije Lokara, kompjuteri bi se u njegovoj zemlji više koristila kada na maturskom ispitu na kraju srednje škole ne bi bilo zabranjeno korišćenje računara. Postoje, kako kaže Lokar, seminari za obuku nastavnika za primenu računara u nastavi, ali od samih učitelja i profesora zavisi da li će ih pohađati.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 15/07/2009]
