Izvor: Politika, 19.Maj.2011, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreativno radno vreme – četiri sata dnevno
Većina zaposlenih ostatak radnog vremena ispunjava razgovorom sa kolegama, privatnim telefoniranjem i korišćenjem kompjutera
Pokušajte da napravite mali radni test: nemojte da odgovarate baš na svaki telefonski poziv, ne proveravajte elektronsku poštu svaka dva minuta i napustite svoje radno mesto ranije nego inače. Zapanjiće vas efikasnost koju ćete postići, tvrde autori studije koju je objavio strukovni magazin „Psihološka revija” i čiji rezultati govore da osobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje se fokusirano bave svojim poslom četiri sata dnevno postižu bolje rezultate od onih koji rade sedam do osam časova. Dr Anders Erikson, autor ove studije, tvrdi da je za postizanje velikog poslovnog uspeha potrebno raditi naporno u kratkim vremenskim intervalima, a zatim uzeti odmor pre nastavka daljeg rada. Rezultati ovog istraživanja takođe su pokazali da naporan jutarnji rad pre pauze za ručak daje najkvalitetnije rezultate.
Iako će se većina šefova verovatno namrštiti zbog rezultata ovog ispitivanja, psiholozi objašnjavaju da je većina zaposlenih radno efektivna svega četiri-pet sati dnevno, a ostatak vremena ispunjava socijalnim aktivnostima – razgovorom sa kolegama, razmenom informacija sa članovima porodice i druženjem na socijalnim mrežama.
Psiholog i psihoterapeut Nebojša Jovanović kaže da su radna efikasnost i kreativnost na poslu veoma individualne kategorije i da zavise, kako od vrste posla, tako i od strukture ličnosti.
– Niko ne može biti kreativan ni maksimalno fokusiran na posao osam časova dnevno. Maksimum kreativne aktivnosti iznosi dva do tri sata dnevno, dok se repetitivne aktivnosti mogu obavljati osam sati dnevno. Ako neko posao doživljava kao poziv, a ne kao „šljaku”, veća je verovatnoća da će biti produktivan i kreativan. Dobra ilustracija te teze su poslovi lekara, umetnika i naučnika, koji se ne završavaju po isteku zvaničnog radnog vremena – objašnjava Jovanović.
Ako je za neku osobu posao važan izvor samopouzdanja i samovrednovanja, ona će biti produktivnija od svojih kolega koje „rade za platu“. Međutim, važno je istaći da je za svaki posao potrebna mentalna kondicija odnosno radne navike.
Naš sagovornik takođe podseća da radna efikasnost zavisi od bioritma i da se ljudi zaista dele na „sove“ i „ševe”, odnosno na one koji su radni i vredni čim otvore oči i one koji su u stanju „hibernacije” do podneva, ali mogu biti radno efikasni do kasnih večernjih časova. Odgovor na pitanje – da li su ljudi efikasniji kada rade u timu ili samostalno, opet zavisi od faktora zvanog „ličnost”.
– Za nekoga ko je „rođen“ da bude organizator velika je „nepravda” da radi u knjigovodstvu i bude u „društvu“ kompjutera i cifara, baš kao što je pogrešno postaviti introvertnog knjigovođu na mesto pi-ara preduzeća. Ako se karakter ličnosti poklopi sa karakteristikama posla, dobija se visoka produktivnost –ističe Nebojša Jovanović.
Aleksandra Radić, menadžer za ljudske resurse u banci kaže da zaposleni u velikim korporacijama i međunarodnim organizacijama nemaju tu vrstu luksuza da budu efikasni četiri sata dnevno, već moraju da budu superfokusirani na posao svih osam časova. Naša sagovornica, međutim, podseća da je radna efikasnost veoma individualna – neke osobe nisu u stanju da budu efikasne ni 15 minuta dnevno, a neki su superfokusirani na posao čitavih osam časova.
– Efikasnost zavisi i od radne klime u preduzeću, od načina na koji menadžer rukovodi timom, od međuljudskih odnosa u preduzeću, ali pre svega od ličnih osobina zaposlenih. Za radnu produktivnost je važno da komuniciramo sa kolegama na poslu, ali i sa članovima porodice – to je mnogim ljudima važnije od visine plate – zaključuje Aleksandra Radić.
Katarina Đorđević
objavljeno: 19.05.2011
