Izvor: Politika, 05.Mar.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj Radojkove poslovne neizvesnosti
Posle birokratskih peripetija koje su trajale četiri godine, Radojko Milinković dobio upotrebnu dozvolu za fabriku vode i za bunare
Radojko Milinković, vlasnik fabrike vode „Kristalno polje”, posle niza birokratskih peripetija, dobio je upotrebnu dozvolu za fabriku i za bunare, čime je njegova poslovna odiseja konačno završena. Kako je izjavio za „Politiku”, iako je na ove dozvole čekao više od četiri godine, Milinković je zadovoljan što je njegovim mukama došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kraj.
Milinković je, naime, dobio upotrebnu dozvolu od opštine Gornji Milanovac, jer se fabrika za flaširanje vode nalazi na samoj granici dva sela i dve opštine. Selo Bogdanica administrativno pripada Gornjem Milanovcu, dok Tometino Polje pripada opštini Požega, pa je i ta činjenica doprinela da on toliko dugo čeka na silnu „papirologiju” koju je od njega zahtevala i državna i lokalna administracija.
Međutim, Milinković podseća da je sam izgradio dalekovod dugačak dva kilometara, kako bi snabdevao električnom energijom fabriku, kao i da je sam podigao trafo-stanicu. Milinković je suočen sa još jednim apsurdom: iako je stvorio modernu fabriku za 21. vek u nedođiji, do nje vodi makadamski put iz, kako kaže, vremena Miloša Obrenovića, koji je takođe rođen u tom kraju. On zato sada od države očekuje da bar ona finansira izgradnju pet kilometara puta, kojim bi mogao da transportuje vodu iz svoje fabrike na tržište.
– Taj put treba i meštanima sela Tometino Polje i Bogdanica, jer bi oni takođe mnogo lakše svoje poljoprivredne proizvode, mahom zdravu hranu, plasirali na tržište. Radojko će zaposliti oko 40 radnika u fabrici, čime će dobiti i opština i država, jer će mladi ljudi ostati u ova dva sela – ukazuje Milinković.
On očekuje od države da mu pomogne da plasira vodu na inostrano tržište, pogotovo u zemlje arapskog sveta, kojima je voda i tekako potrebna.
– Voda nema natrijuma, ima puno magnezijuma i može služiti u terapijske svrhe – napominje Radojko Milinković, o čijoj je poslovnoj i životnoj sudbini pisala „Politika”.
Milinković je, naime, baveći se dugo godina građevinarstvom i investiranjem, što po Srbiji, što po Iraku i Kuvajtu, stekao kapital koji je uložio na nepreglednim pašnjacima rodnih Divčibara. Opasana betonskom ogradom, fabrika izgrađena od prirodnog kamena i stakla, sa kineskom tehnologijom, predstavlja arhitektonski sklad modernizma i tradicionalizma u seoskom pejzažu. Vlasnik fabrike vode planira da izgradi i banju po ugledu na slovenačke terme.
A. Apostolovski
objavljeno: 06.03.2014.
