Izvor: Politika, 22.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah lekarske profesije
Tuču u operacionoj sali poput one u Tiršovoj ne pamte ni hirurzi koji su 40 godina držali skalpel
Tuču među kolegama koji rade visokostresni posao, ne pamte ni naši hirurzi sa višedecenijskim stažom. Profesor dr Mihailo Mitrović, doajen naše hirurgije i dugogodišnji šef Urgentnog centra, kaže kako je hirurg u operacionoj sali uvek pod stresom, ali su upravo operacioni blok i klinika uvek bili mesto koje je tretirano kao svetinja, hram. Hirurzi su sujetni, kao balerine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a kada kreativni zahvat traje duže i stvari se komplikuju, lete instrumenti, česte su svađe, psovke, visoki tonovi, ali tuču ne pamte ni najstariji hirurzi, koji su 40 godina držali skalpel.
– Nekada je čak bio običaj da se, kada se operacija otegne u noć, iz boce pušta kiseonik da svi u sali dobiju bolju oksigenaciju, jer stres je bio tako veliki da bi ljudi gubili kontrolu, počele bi glupe priče, vicevi ili svađe, a znalo se da sala nije mesto za tako nešto. Svađa je bilo uvek među hirurzima, jer čeka se mesto u sali. Mi nismo Amerika i nemamo dovoljan broj operacionih sala, ali tuču među kolegama ne pamtim, iako sam hirurg duže od 40 godina, a pre mene je profesor hirurgije bio i moj otac – kaže hirurg Mitrović.
Teške ekonomske prilike, po Mitrovićevom mišljenju, nisu objašnjenje ili opravdanje ovakvog nemilog događaja.
– Lekari su izgubili osećaj poštovanja jedni prema drugima. Izgubio se gospodski, elitistički odnos među lekarima, a s druge strane na mnogim klinikama dolazi do generacijskog jaza. Ovo je pitanje loše organizacije, svi su istih godina i ko onda kome može da bude šef. U francuskim klinikama ne radi slučajno samo jedan profesor. Zna se ko je zadužen i odgovoran za red – stav je dr Mitrovića.
Ni doktorka Milena Jauković, vaskularni hirurg i sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže da ne pamti tuču među kolegama, za koju, kaže, opravdanja nema, ali objašnjenja ima.
– Ovo je prosto krah profesije, za lekare, hirurge naročito, podrazumeva se da imaju taktičnost i samodisciplinu, a ko ove osobine nema – nema šta da traži u profesiji. Nažalost, u našim zdravstvenim ustanovama, u današnjim okolnostima alarmantno su poremećeni odnosi među lekarima. Ima lekara koji ne pričaju među sobom, a politička neslaganja i animoziteti svih vrsta uvukli su se duboko u profesiju. Prvo, postoje objektivne stručne razlike, zatim razlike u godinama, ali i u hijerarhiji, gde je najteža situacija kada je neko na položaju, ali ne zbog svog znanja i autoriteta, već po političkoj liniji – kaže doktorka Jauković.
Nedavno je nezadovoljan pacijent slomio nos ginekologu i uopšte fizički obračuni između lekara i rodbine bolesnika, nažalost, sve su češći, ali to kao da nema potrebe naročito objašnjavati. Tuča između dvojice lekara, po rečima doktorke Jauković, međutim, velika je bruka za lekarsku profesiju, kojom kao i u drugim sferama u društvu sve više vladaju, kaže ona, bahatost, primitivizam i strasti.
– Nekada se događalo da hirurg u operacionoj sali baci instrument, ali svi znamo zašto je on bačen. Onaj koji vodi operaciju doživljava stres koji se ne deli sa drugima, ali nikada se niko nije potukao – dodaje dr Milena Jauković.
Odgovori na pitanja da li ova dvojica lekara treba da izgube licencu ili da dolaze na posao kao da se ništa nije dogodili kao i da li će
porodici pacijenta kojeg su ostavili na operacionom stolu platiti neko materijalno obeštećenje, možda bi bili jasniji da novoformirana Lekarska komora radi u punom sastavu sa svim organima i ingerencijama.
O. Popović
[objavljeno: 22.02.2007.]
.jpg)
