Izvor: Politika, 08.Feb.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevačke „crne tačke”
Građani ovog grada sami sebe optužili za lošu ekološku situaciju, ali je malo onih koji bi prijavili svog komšiju da zagađuje životnu sredinu
Kragujevac – Sami smo krivi za lošu ekološku situaciju u gradu! Tako je odgovorilo oko 60 odsto Kragujevčana koji su tokom prethodna dva meseca učestvovali u anketi sprovedenoj za potrebe izrade Lokalnog ekološkog akcionog plana – LEAP grada Kragujevca. Od ukupno 2815 ispitanika, za ovu opciju je „glasalo" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1547 žitelja centralnog grada Šumadije, koji je po zagađenju vazduha četvrti u zemlji.
I pored toga što je industrijski kompleks već godinama u kolapsu, zagađenje vazduha je najveći problem Kragujevca, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće „Viktorija konsalting". Šta će biti kada „Fijat" „da gas" i započne proizvodnju 200.000 automobila na godišnjem nivou, koliko je najavljeno da će se praviti u nekadašnjim „Zastavinim" pogonima.
– „Zastava" ima prečistače, ali je pitanje u kakvom su stanju. Inače, postrojenje za preradu otpadnih voda u Cvetojevcu raspolaže dovoljnim kapacitetima. Pre četvrt veka, kada je sagrađeno, cvetojevačko postrojenje je bilo drugo takve vrste u Evropi. Država je uložila dosta novca i napora da se „Zastavin" fabrički krug dovede u red, a kako je to urađeno na zahtev „Fijata", treba očekivati da se i Italijani pridržavaju svetskih standarda kada je u pitanju ekologija. Ukoliko se bude radilo kako treba, ne bi trebalo da bude problema – kaže za „Politiku" novinarka sa Radio-televizije Kragujevac Zorica Savić, koja već dugi niz godina uspešno uređuje emisiju iz oblasti ekologije „Stakleno zvono".
Iako su za zagađenje životne sredine u najvećem broju optužili sami sebe, malo ko od Kragujevčana je spreman da igra ulogu „doušnika" i prijavi svog komšiju da zagađuje životnu sredinu – takođe je pokazalo istraživanje i anketa koje su zajednički sproveli nadležni u gradu i „Viktorija konsalting".
– Samo 21 odsto anketiranih sugrađana je reklo da bi prijavilo osobu koja zagađuje životnu sredinu. Jedan broj se opredelio za „opomenu" nesavesnih komšija, ali većina, gotovo 65 odsto, pravila bi se da ne vidi šta se dešava. Ipak, Kragujevčani su na visoko treće mesto ekoloških problema stavili nedostatak svesti o ekologiji. Iako zvuči paradoksalno, mi smo zadovoljni ovakvim rezultatom, budući da je svest o nedostatku ekološke svesti prvi korak da se stanje promeni – kazao je prilikom jučerašnjeg predstavljanja rezultata ankete ekolog gradske uprave Dragan Marinković.
Čak 61 odsto anketiranih građana smatra da su ekološki problemi u Kragujevcu „veoma izraženi", a u najveće zagađivače, osim sebe samih i industrijskih postrojenja, Kragujevčani i Kragujevčanke (pola-pola u anketi) svrstali su saobraćaj i gradsku toplanu – „Energetiku". Uz borsku toplanu, kragujevačka „Energetika" je, naime, poslednja u Srbija koja nije prešla na gas i još uvek koristi ugalj za proizvodnju toplotne energije.
Kako se boriti protiv zagađivača i šta treba preduzeti da se popravi ekološka situacija u gradu? Građani Kragujevca su jedinstveni u odgovoru na ovo pitanje i gotovo jednoglasno kažu – „stroža kaznena politika".
Žitelji grada na Lepenici su prepoznali i tradicionalno najugroženija mesta u gradu i okolini, takozvane crne tačke. To su akumulacija „Gruža" i reka Lepenica, odnosno sva jezera i vodotokovi koji prolaze ili gravitiraju ka Kragujevcu, objašnjava Srđan Matović, član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine.
– Osim zaštite jezera i vodotokova, Kragujevcu je neophodan moderan otpad i reciklažni centar. Grad ulaže dosta napora da reši ovaj gorući problem, a Lokalni ekološki akcioni plan treba što pre završiti kako bismo mogli da konkurišemo za sredstva kod međunarodnih fondova. Lepo je živeti zdravo, ali ekologija i te kako košta – tvrdi naš sagovornik.
Brane Kartalović
[objavljeno: 09/02/2010]
