Izvor: Politika, 15.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac se vraća esperantu
Prvi udžbenik međunarodnog jezika štampan je pre jednog veka u srcu Šumadije
Kragujevac – Minulog vikenda Kragujevac je bio u znaku esperanta, međunarodnog jezika koji je 1887. godine stvorio poljski lekar Lazar Ludovik Zamenhof, u čijem su adresaru, već onda, bila zapisana i imena trojice ljudi iz Srbije.
Niko od njih nije bio Kragujevčanin, alije u prvom prestonom gradu moderne Srbije pre tačno jednog veka objavljen prvi udžbenik esperanta na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskom jeziku.
Na pedesetu godišnjicu tog datuma svojevremeno je, 17. avgusta 1957. godine, sudeći po svemu, podsetila jedino ,,Politika”, čiji je reporter u subotu pratio obeležavanje Zamenhofljevog dana (13. decembar) i svečano obnavljanje rada Društva esperantista u ovom gradu.
Presudnu ulogu u tome imao je poznati kragujevački glumac i esperantista Saša Pilipović, čiji kabaretski program na esperantu osvaja pripadnike ovog međunarodnog bratstva gde god ga Pilipović izvodi. Dogodilo se to ponovo i na nedavnoj svečanosti u Roterdamu, kada je obeleženo jedno stoleće rada Svetske organizacije esperantista (UEA).
Na skupu u Kragujevcu posebna počast je odata učitelju i književniku Jovanu P. Jovanoviću (1863-1935), piscu „uputstva za izučavanje” međunarodnog jezika esperanto, udžbenika koji je pre jednog veka objavila i štampala kragujevačka Narodna štamparija.
Na koricama ovog „uputstva”, kao moto su štampane poruke Bude i apostola Pavla.
„Ne odbacuj ništa, o čemu se prethodno dobro ne uveriš”, naukovao je Buda, dok je apostol Pavle poručivao: „Sve probajte, što je dobro, toga se držite”.
Zahvaljujući prilježnom istraživanju Boriše Milićevića, direktora Esperanto instituta iz Novog Sada, sačuvani primerak Jovanovićevog udžbenika pronađen je u fondovima biblioteke Matice srpske, a fotokopija tog retkog izdanja svečano je poklonjena novoosnovanom kragujevačkom udruženju.
U kragujevačkom pozorištu „Joakim Vujić” okupilo se proteklog vikenda stotinak esperantista iz grada domaćina, Vranja, Zaječara, Jagodine, Niša, Novog Sada, Zemuna i Beograda. Skup je pozdravio i Mićo Vrhovac iz Banjaluke, a najduži put do Kragujevca prevalila je Višnja Branković iz Trsta, nekada Osječanka. Njene reči da svojim prijateljima prenosi i pozdrave iz Esperantije, „zemlje” koja zna jedino za druženje, prijateljstvo, razumevanje i mir, pozdravljene su velikim aplauzom.
O istorijatu esperanto pokreta, s posebnim osvrtom na Kragujevac, govorio je Boriša Milićević i naglasio snažan pečat koji je na razvoj ovog pokreta ostavio Kragujevčanin Živorad Jevtić, burno pozdravljen od svojih esperantskih prijatelja. Radojica Petrović iz Čačka je održao predavanje na temu kako i zašto učiti esperanto, a Tereza Kapista je govorila o svojim neposrednim iskustvima na širenju ovog jezika u više od pedeset zemalja sveta.
Svečanost osnivanja novog esperanto društva u Kragujevcu bila je obogaćena kulturnim i umetničkim programom.U ime grada domaćina skup je pozdravila Nada Milićević, zadužena i za kulturu u Gradskom veću.
Sl. Kljakić
[objavljeno: 15/12/2008]
