Izvor: Blic, 10.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac neće opasni otpad
Kragujevac neće opasni otpad
KRAGUJEVAC - Nalog doskorašnje republičke vlade Ministarstvu za zaštitu životne sredine da se načini prvi korak ka gradnji republičkog centra za tretman opasnog (hemijskog) otpada u Kragujevcu, izazvao je burnu reakciju u centru Šumadije. Naime, i pored toga što su Regionalna privredna komora i pet 'Zastavinih' fabrika poslednjeg dana januara odbili predlog da se takav centar gradi u Kragujevcu, iz Vlade je prekjuče, o čemu je 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pisao, stigao dopis da se 'započne izrada studije izvodljivosti' za izgradnju ovih postrojenja. Kako se navodi u ovom dokumentu, predviđa se da republički centar za tretman opasnog otpada, kao i medicinskog infektivnog otpada, bude lociran u fabrikama 'Zastava - Vozila' i 'Zastava - Oružje', kao i na zemljištu koje koristi Vojska SCG u Divostinu kod Kragujevca. Centar bi trebalo da ima tri dela: za fizičko-hemijski tretman, za termički tretman i deponiju i prostirao bi se na površini od 50 hektara. U dopisu iz Republičke vlade, koji su potpisali, sada bivši funkcioneri Anđelka Mihajlov i Žarko Korać, navedeno je i da je 'SO Kragujevca prihvatila', dok je IV Vojvodine odbilo da se započne izrada ovakve studije i gradnja centra za tretman opasnog otpada na teritoriji Vojvodine.
- Vlada velika fama da se radi o opasnom otpadu, jer nije predviđeno da se tu prerađuje živa, eksploziv i piralen, kao ni nuklearni otpad - kaže član gradske vlade Dragan Planić. Inače, postrojenje za tretman hemijskog otpada bi uposlilo od 100 do 200 radnika, u njegovu gradnju bi bilo uloženo oko 100 miliona evra, a godišnji prihod bi dostigao sumu od oko 10 miliona evra.
Direktor 'Zastava - Oružja' Marinko Petrović kaže da je odmah nakon saznanja o namerama Vlade reagovao i uputio pisma Ministarstvu pravde, Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Skupštini grada. On tvrdi da 'poslovodstvo ove fabrike u kojoj je predviđeno da se nalazi deo centra za tretman opasnog otpada nije konsultovano u vezi s tim poslom' i naglašava da se 'apsolutno protivi takvom projektu'.
U odabiru mesta na kome će se uništavati, prerađivati i odlagati opasni otpad učestvovala je francuska konsultantska firma SOFRECO i među 10 gradova, nakon obilaska lokacija, izabrana su dva - Novi Sad i Kragujevac. Posle žestoke reakcije iz Vojvodine, u 'igri' je ostao samo centar Šumadije, da mu pripadne dužnost da prerađuje otpad iz cele republike. A godišnje se, prema zvaničnim podacima, u Srbiji proizvede 350.000 tona opasnog otpada i 9.630 tona medicinskog otpada. Za poslednjih 10 godina se u republici nataložilo 300 tona medicinskog otpada, mada se procenjuje da su stvarne količine deset puta veće. Uništenje jedne tone medicinskog otpada u inostranstvu se plaća od 1.200 do 2.000 evra po toni.
Predsednik Skupštine grada Vlatko Rajković i predsednik gradske vlade Dušan Golubović izjavili su da 'nema govora o gradnji ovakve fabrike u kojoj bi se prerađivao opasni otpad u Kragujevcu, pre svega jer građani to ne žele'. Oni ističu da izrada studije izvodljivosti nije isto što i gradnja takve fabrike. N. Radišić
