Izvor: Blic, 26.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krađa hiljade hektara šuma
Krađa hiljade hektara šuma
Krađe šuma su ogromne i najčešće ih vrše organizovane kriminalne grupe. Ali tako je u svim zemljama u tranziciji i u poređenju sa Slovačkom, koja je ušla u EU i u kojoj se ukrade milion kubika godišnje, kod nas su krađe daleko manje. Ali se krade, a najviše su na udaru privatni posedi, kaže za 'Blic' Aleksandar Vasiljević, direktor Uprave za šume.
Na našu opasku da Srbija, sa 2,5 miliona hektara pod šumom, spada u grupu po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šumovitosti bogatih zemalja, Vasiljević uzvraća pitanjem:
- A ko vam je to rekao? Mi, uslovno, jesmo bogati, ali je to što imamo uglavnom nezadovoljavajućeg kvaliteta, pre svega kada je reč o privatnim posedima na kojima su uglavnom izdanačke šume sa malim procentom tehničke građe. Zato, iako je 27 odsto teritorije pod šumom na nivou evropskih standarda, a dugoročnim planom je predviđeno da se šumovitost podigne na 41 odsto, možemo reći da je Srbija bogata siromašnim šumama - objašnjava Vasiljević napominjući da su prosečna zapremina i prosečan prirast u šumama koje su u privatnim vlasništvu vrlo niski, te da vlasnici te šume uglavnom koriste za ogrev.
U državnim šumama, kaže Vasiljević, situacija je nešto bolja, ali tehničke građe ipak nema toliko koliko bi moglo da je ima. Glavni razlog je nedostatak novca, a da ga ima, ozbiljnim uzgojnim zahvatima mogao bi se znatno podići prirast i u jednom dužem periodu proizvodnja drveta bi se mogli utrostručiti. Nažalost, na tome se slabo radi, o čemu najbolje svedoči podatak da smo nekada godišnje pošumljavali 20.000, a danas svega dve-tri hiljade hektara.
- Šumarstvo uglavnom nije interesantna delatnost jer je niskoprofitabilna i treba mnogo godina da se vide rezultati. Zato je i interesovanje banaka slabo. Ipak, naša drvna industrija u potpunosti zadovoljava naše potrebe, ali snage za izvoz nemamo. Takođe, problem je što je drvna industrija u periodu tranzicije, nekadašnje dobre društvene firme su ili propale ili su blizu stečaja i one najznačajnije još nisu privatizovane. Otuda i vrlo nizak stepen finalizacije, pa se izvozi uglavnom rezana građa - kaže Vasiljević.
Šumarstvo i drvna industrija još jedna su epizoda tužnog serijala o srpskoj privredi. Sa cenom rezane građe na nivou jedva 50 odsto svetske cene, bez sredstava za ulaganje u obnovu zasada, sa povećanim obimom šumskih šteta od požara i bolesti, nekadašnji proizvođač kvalitetnog drveta zavidnog renomea spao je na nivo pukog preživljavanja. I dok se mi dovijamo kako da obnovimo veze sa tradicionalnim partnerima, na primer Italijanima, susedne zemlje, Rumuni, Bugari, a u poslednje vreme i Albanci, niskim cenama i nelojalnom konkurencijom preuzimaju i taj deo tržišta. B. Krivokapić
