Izvor: RTS, 16.Apr.2016, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraća radna nedelja – preskup sat odmora?
Skraćivanje radne nedelje sa 40 na 35 sati je budućnost, ali za Srbiju prilično daleka, ocenjuju stručnjaci. Zagovornici ideje o skraćivanju punog radnog vremena navode da bi se, između ostalog, tako smanjila mogućnost za greške u radu, procenat obolelih i samoubistava, kao i da bi radnici imali više vremena za porodicu. Bila bi i manja plata, veruju sindikati u Srbiji.
Manje vremena na poslu, manje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novca u novčaniku, poručuju poslodavci. Ističu da mi i sada imamo radnu nedelju kraću od 40 sati.
"Kod nas se u tih osam sati računa i pola sata pauze za doručak, ručak, ishranu, koja se inače ne računa nigde u Evropi – tako da mi praktično i nemamo radnu nedelju od 40 sati nego imamo 37,5 sati, dalje skraćivanje bi bilo neprimereno s obzirom na mogućnosti naše privrede", objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Pitanje skraćivanja radne nedelje, za neke sindikate je samo lepa ideja. Nedostaju, kažu, jaki argumenti koji bi državu i poslodavce ubedili da u tom slučaju ne smanjuju zaradu.
"Da se kockam sa time da zbog jednog sata radnog vremena manje dnevno dobijem recimo 10 odsto manju platu – mojoj porodici to ne odgovara, zato što ću ja da sedim kod kuće i da pijem kafu za taj sat. E sad, ako bih ja mogao da se taj sat zaposlim kod nekog drugog, a to je veoma teško zbog stope nezaposlenosti, prema tome ja bih zaista bio kod kuće sat duže da pijem kafu", kaže predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak.
Pojedini ekonomisti ocenjuju da bi skraćivanje radnog vremena dovelo do većeg zapošljavanja, čime bi se smanjila ponuda na tržištu rada.
"Kapitalu to ne odgovara zato što ako imate veliku ponudu vi možete jeftinije da plaćate rad i samim tim da ostvarujete konkurentske prednosti, mislim da je to vrlo teško sprovesti ako znamo da kapital kontroliše ipak političke vlasti", ističe Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije.
Radno vreme u Srbiji u skladu je sa standardima Evropske unije, ističu u resornom ministarstvu. Promene, kažu, ne dolaze u obzir bez ekspertske analize o posledicama.
"Ukoliko postoje takve inicijative – ministarstvo će da pronađe način da uradi jednu sveobuhvatnu analizu, možda i sa pilot projektom nekog preduzeća, da li je to 37, 36 časova ili kako god na nedeljnom nivou, da probaju da eventualno izmere sve ove parametre koji će pokazati da li je to dobra ideja", ukazuje pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić.
Francuska je 2000. godine skratila radnu nedelju sa 40 časova na 35. Međutim, zbog velikih otpora privatnog biznisa pravila su morala da se opuste, ali je za javne službe 35-časovna radna nedelja ostala.
