Izvor: Politika, 16.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kozaci hoće da čuvaju Cetinjski manastir
Ataman Viktor Petrovič Vodolacki nudi zaštitu. – Ministar Jusuf Kalamperović: Niko neće narušiti bezbednost u Crnoj Gori
Specijalno za „Politiku”
Podgorica, 16. januara – Svetinje u Cetinjskom manastiru, za sada, nisu ugrožene, a taj hram je otvoren za sve vernike i ljude dobre volje, pa i za kozake i mnoge druge Ruse, izjavio je juče za „Politiku” paroh podgorički mr Velibor Džomić.Naime, u crnogorskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medijima objavljena je vest ruske agencije Interfaks prema kojoj bi kozaci Armije velikog Dona trebalo da čuvaju Cetinjski manastir i relikvije pohranjene u njemu – desnu ruku svetog Jovana Krstitelja i česticu Časnog krsta.
– Poslaćemo grupu od pet, šest kozaka u Crnu Goru. U skladu sa sporazumom, postignutim sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, oni će čuvati desnu ruku svetog Jovana i ostale dragocenosti u manastiru – saopšteno je iz Armije velikog Dona, a prenosi Interfaks.
Takođe se navodi da će kozaci za misiju biti pažljivo izabrani.
– Svetinje božje čuva Bog i one svojom blagodatnom silom same sebe čuvaju. Svi mi ljudi na zemlji, bilo da smo sveštenici, laici, pa i kozaci, svetinjama božjim ukazujemo poštovanje i sa verom i ljubavlju im pristupamo kako bismo od njih primili blagodat i blagoslov – kazao je Džomić. – S takvom verom i ljubavlju svetinjama je pristupio i Viktor Petrovič Vodolacki, ataman Armije velikogDona, vrhovni ataman Kozačke vojske Rusije i deputat Putinove Jedinstvene Rusije, sa svojim saradnicima.
Džomić ističe da kozaci sebe smatraju zaštitnicima pravoslavlja „i svetinja božjih svuda u svetu”, te da su Časnom krstu i ruci svetog Jovana Krstitelja, „koji se po božjoj volji nalaze u Cetinjskom manastiru, takvu pažnju, poštovanje i ljubav ukazali i pre dve godine kada je ruka svetog Jovana pohodila Rusiju”.
– Kozaci, kao i mnogi drugi Rusi, dolazili su i dolaziće u Cetinjski manastir koji je svagda otvoren za sve vernike i sve ljude dobre volje – rekao je on. – Svetinje u Crnoj Gori za sada, Bogu hvala, nisu ugrožene, a samo nedobronamerni nečiju veru, ljubav i poštovanje prema svetinjama mogu da dožive kao atak na Crnu Goru koja ima svoje zakone iz mnogih oblasti, pa i o nošenju oružja i oružanim pratnjama.
Ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Crne Gore Jusuf Kalamperović saopštio je juče medijima da prvi put čuje da će na poziv mitropolita Amfilohija kozaci iz Armije velikog Dona čuvati Cetinjski manastir, te da „niko neće narušiti bezbednost u Crnoj Gori”. Iz Uprave policije tvrde da se niko iz Armije velikog Dona nije obratio sa zahtevom za odobrenje boravka.
– Ako se obrate, zahtev će biti razmatran. U svakom slučaju, kao strani građani mogu da borave bez oružja na teritoriji Crne Gore, shodno Zakonu o strancima – kazala je portparol Uprave policije Tamara Popović.
Ni ruski ambasador u Crnoj Gori Jakov Gerasimov nije obavešten o dogovoru između mitropolita Amfilohija i atamana Vodolackog. Iz Narodne stranke Crne Gore juče su ocenili da je reč o simboličkom činu, a ne fizičkoj i oružanoj zaštiti. U konkretnom slučaju u pitanju je ne fizička i oružana zaštita, kako se to želi predstaviti, već simbolički čin kojim se naglašava duhovna veza među pravoslavnim narodima – kazao je za „Politiku” portparol NS-a Slaviša Guberinić. – Činjenica da Mitropolija crnogorsko-primorska čuva neke od najvećih hrišćanskih svetinja privlači vaseljensku pažnju, i raduje što joj prilaze mnogi narodi, a posebno bratski narod kao što su Rusi, za koji smo tradicionalno vezani.
On naglašava da „pojam kozaštva nema isto značenje kao što je imalo nekad”, te da bi to bilo isto kada bi neko danas Bokeljsku mornaricu proglasio militarističkom i paravojnom organizacijom, „kao što se žele predstaviti naša braća kozaci”.
– To što je na Pravoslavnu novu godinu deputat ruske Dume koji ima simboličku titulu atamana Velike donske vojske, i saradnik premijera Rusije Vladimira Putina, Viktor Petrovič Vodolacki, zajedno sa delegacijom iz Počasnog fonda desnice svetog Jovana Krstitelja pristupio poklonjenju ovim velikim svetinjama predstavlja čin duboke vere i poštovanja – ocenjuje Guberinić. – Ali tim svetinjama ne prilaze samo pravoslavni, jer je svojevremeno i delegacija iz reda Malteških vitezova, koji sebe smatraju čuvarima ruke, u svojim nošnjama prišla na poklonjenje ovim svetinjama, pa tom činu nije pridavana velika pažnja.
Đorđe Brujić
[objavljeno: 17/01/2009]
.jpg)
