Izvor: Politika, 30.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Kostur" postaje urgentni centar
Počeli radovi na izgradnji novog urgentnog centra u Novom Sadu. – Neizgrađeno medicinsko zdanje već dve i po decenije stecište beskućnika i pijanaca
Novi Sad – Već dve i po decenije, jedno ogromno četvorospratno zdanje kraj samog Kliničkog centra "Vojvodina" u Novom Sadu zbunjuje neupućene, a mnogi koji znaju o kakvoj je građevini reč trude se da je zaobiđu, kako kažu, tek da bi zadržali duševni mir. Jer, građevinski kompleks površine 31.000 kvadratnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metara, odavno zarastao u korov, otkad je nakon prekida radova zastao ni na nebu ni na zemlji, kod mnogih Novosađana budi neprijatne asocijacije.
Reč je zdanju svojevremeno predviđenom za dijagnostičko-terapeutski centar tadašnje pokrajinske bolnice u Novom Sadu. Ali, tokom gradnje ponestalo je para, a, kako se prisećaju savremenici, i političke volje da se sredstva obezbede. Poslovi su prekinuti u fazi takozvanih grubih radova. U međuvremenu, građevina je zbog svog izgleda prozvana "kostur". Dok je raspoloživi prostor Kliničkog centra postajao nedovoljan da primi bolesnike iz cele Vojvodine, pa i iz drugih područja zemlje i inostranstva, dotle je "kostur" sve manje ličio na zamišljeno moderno medicinsko zdanje i postajao je stecište beskućnika i pijanaca u kojem su se dešavali i zločini.
Prekjuče je počela izgradnja savremenog urgentnog centra na pomenutoj građevini jer se postojeći godinama nalazi u neuslovnom prostoru Kliničkog centra, što ne samo da otežava prijem pacijenata koji su najčešće životno ugroženi, već stvara probleme i u organizaciji njihovog spasavanja i zbrinjavanja. Kako su u razgovoru sa novinarima najavili predsednik Izvršnog veća mr Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku dr Miloš Lučić, Izvršno veće AP Vojvodine će za ovaj najveći poduhvat u zdravstvu pokrajine obezbediti milijardu i 800 miliona dinara.
Kako je nagovešteno iz pokrajinske vlade, grubi radovi bi trebalo da budu okončani do jeseni, a već u maju iduće godine novi objekat, sa opremom najsavremenije generacije, trebalo bi da primi prve pacijente. Autori projekta su novosadske arhitekte Bojana i Dejan Ilijić.
Investitorima se žuri, jer, kada je reč o prostoru, u novosadskim klinikama stanje je prilično alarmantno. Skeneri, ultrazvuk, operacione sale, laboratorije... "rasuti" su po klinikama, pa i najteže bolesnike, ako im je, recimo, potreban snimak skenerom, zdravstveni radnici moraju prevesti kroz dvorišta i veliki krug centra do zgrade gde je smeštena oprema. Nedostaje i prostor za ležeće bolesnike, pa ako tokom dana ili noći stigne neki pacijent u teškom stanju (najčešće posle saobraćajnih nesreća) lakše pacijente iz Novog Sada, da bi oslobodili ležaj, pošalju kući da tamo prenoće, i ujutru ih vraćaju.
Istovremeno sa angažmanom Izvršnog veća APV, Republičko ministarstvo zdravlja intenziviralo je pregovore sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom agencijom za rekonstrukciju o obezbeđivanju kredita u cilju osavremenjavanja i pružanja kvalitetnijih zdravstvenih usluga u četiri klinička centra u Srbiji – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. U tom slučaju postoji ideja da u "kostur objekat" presele ne samo Urgentni centar, već ceo Institut za hirurgiju, uključujući i Kliniku za reanimaciju. U budućem dijagnostičko-terapeutskom centru našle bi se i druge klinike i službe koje su sada stacionirane u ukupno 12 zgrada, mahom pretesnih i sa nedovoljnim mogućnostima za maksimalno uspešan rad zdravstvenih radnika.
U zavisnosti od sredstava, planirano je da se uporedo sa završetkom novog bolničkog kompleksa adaptiraju i renoviraju i ostale zgrade Kliničkog centra.
S. Živković
[objavljeno: 30.06.2007.]
