Izvor: Politika, 29.Dec.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosti streljanih trunu pod najlonom
Državna komisija za tajne grobnice ne može da završi započete ekshumacije zbog nedostatka podrške nadležnih organa
Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine evidentirala je, posle jednogodišnjeg istraživanja, već oko 20.000 lica nastradalih posle oslobođenja Jugoslavije, koja su sahranjena na približno 200 lokacija širom Srbije. Ove jeseni počeli su i sa probnim ekshumacijama, sa ciljem potvrđivanja svojih nalaza na terenu. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle početnog entuzijazma, suočili su se sa problemima. Dve masovne grobnice na kojima je iskopavanje započelo ne mogu do kraja da budu ekshumirane zbog finansijskih problema i problema u koordinaciji državnih organa.
Već mesecima, tek pokrivene najlonom, ove grobnice izložene su kiši, snegu i mrazu. Radovi su započeti na dve lokacije, na Potoku Zmijancu kod Boljevca i na Guvništu kod Vlasotinca. U oba slučaja se pokazalo da su nalazi tačni, pre svega oni zasnovani na iskazima svedoka i arhivskoj građi. Već u površinskim slojevima tla, posle nekoliko zamaha pijukom i ašovom, iz zemlje su počeli da se pojavljuju delovi kostiju ubijenih, lobanje... Tako i stoje, sve do danas.
– Prilikom iskopavanja kod Boljevca utvrdili smo da su tela ubijenih, njih 44 prema navodima komandanta lokalne Ozne Miodraga Cojića, veoma plitko pokopana, dvadesetak santimetara ispod površine. Služba je kasnije, verovatno pedesetih godina, odlučila da naknadno maskira teren i prekrije grobnicu masivnim kamenim pločama. Jer, psi su razvlačili posmrtne ostatke nastradalih, što su sve videli i meštani. Njima je, inače, naredbom saveznog MUP-a bio zabranjen pristup ovim grobnicama, iako su u početku redovno dolazili i palili sveće – kaže za „Politiku” sekretar Državne komisije, istoričar Srđan Cvetković, koji je rukovodio ovim ekshumacijama.
Prilikom radova na Guvništu istraživači su došli do ostataka ljudskih tela i, prema procenama, radi se o oko 60 osoba.
– Podneli smo zahtev za ekshumaciju Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru još 9. septembra, ali se ništa ne dešava. Nije pokrenut nikakav postupak, čujemo se samo telefonom sa tamošnjim tužiocem, ali zvanična reakcija izostaje. Imamo utisak da zaječarsko tužilaštvo i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine prebacuju odgovornost sa jednih na druge. U međuvremenu, kosti i dalje trunu, zemljište erodira, što može ostaviti nepopravljive posledice, oštećenja posmrtnih ostataka. Pokrili smo ih najlonom, kako bismo sprečili da kosti bukvalno budu pod vedrim nebom, ali je neprihvatljivo da tako ostane – otkriva Cvetković.
Pri svakom od ovih terenskih istraživanja, osnovni problem je, naravno, finansijski. Komisija u prošloj godini uopšte nije ni imala stalni budžet, već je radila sa 300.000 dinara, koliko je u tom trenutku bilo spremno da izdvoji Ministarstvo pravde. U 2011. očekuju, na osnovu obećanja nadležnih, da će uslediti ozbiljnija podrška, bez koje nije moguć nastavak radova.
– Posle nedavnog članka koji je objavila „Politika”, stvari su se malo pokrenule, pa smo na korišćenje dobili službeni automobil „reno talija”, koji će nam biti od velike koristi. Čim se otopi ovaj sneg, krećemo dalje. Imamo već nekoliko interesantnih lokacija kod Leskovca, gde procenjujemo da ima više stotina sahranjenih. U planu je i okolina Čačka i Valjeva. Radićemo dosta i u Vojvodini, posebno istražujući posleratne egzekucije Mađara, u skladu sa najavom predsednika Tadića da će biti formirana međuakademska komisija između Beograda i Budimpešte – napominje naš sagovornik.
U Komisiji procenjuju da bi u roku od tri godine, ako budu obezbeđeni uslovi, čitav posao istraživanja, popisivanja i mapiranja lokacija mogao da bude završen i objavljen – u vidu knjige i zvaničnog izveštaja Vladi Srbije. Time će, nada se Cvetković, biti konačno stavljena tačka na višedecenijske rasprave, sukobe i podele u društvu.
B. Bilbija
objavljeno: 30.12.2010.
