Izvor: Blic, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštana srž postaje ćelija srca
Koštana srž postaje ćelija srca
Vojnomedicinska akademija zvanično je dobila međunarodnu akreditaciju za transplantaciju matičnih ćelija. Ubuduće će ta zdravstvena ustanova koristiti matične ćelije u lečenju multipleks skleroze, kardioloških bolesti...
Primena matičnih ćelija već je zabeležena u regenerisanju oštećenog srčanog tkiva posle infarkta, lečenju multipleks skleroze i vide se kao šansa da ponovo prohodaju osobe koje su zbog fizičkih oštećenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postale invalidi. Pored toga, naučnici svakodnevno ispituju i mogućnost primene matičnih ćelija za lečenje neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, kao i drugih neuroloških oboljenja.
- Postoje tri izvora matičnih ćelija u organizmu, ali one se najčešće uzimaju iz koštane srži i periferne krvi. Ove ćelije se kod zdravih ljudi mogu naći u veoma malom broju u koštanoj srži, svega 0,1 promil. Tada se pomoću hemioterapije i primenom stimulatora, matične ćelije izbacuju u perifernu krv, kada ih ima mnogo više, oko jedan odsto. Tek tada je moguće sakupiti ih - objašnjava za 'Blic' dr Bela Balint iz Instituta za transfuziologiju VMA, kako se umnožavaju matične ćelije.
Nakon toga se pomoću separatora krvnih ćelija iz krvi pacijenta izdvajaju matične ćelije.
Pored transplantacije matičnih ćelija, odnosno koštane srži, u VMA je prošle godine urađena nova, revolucionarna metoda koja se primenjuje posle infarkta srca.
- Metoda se sprovodi tako što se izvrši transplantacija ćelija iz koštane srži, koje se, kada se prebace u srčani mišić, transformišu u ćelije srca ili ćelije koje će stvoriti nove krvne sudove. Metoda se primenjuje nekoliko dana posle infarkta da bi se poboljšalo stanje srca i izbegli brojni rizici. Pacijentu se uzme mala količina koštane srži i kateterom se ubaci u arteriju koja je bila zatvorena trombom - objašnjava dr Balint.
Studije o ovoj transplantaciji pokazale su da se oštećeni deo srca nakon transplantacije brže obnavlja.
Da matične ćelije gotovo čine čuda, govori i podatak da je tim korejskih naučnika u novembru prošle godine ubrizgao matične ćelije pacijentkinji koja je zbog fizičke povrede kičme bila nepokretna 19 godina. Danas ona, prema zvaničnim medicinskim izveštajima, normalno hoda. Pored toga, matične ćelije u budućnosti mogle bi da potpomognu stvaranje crvenih krvnih zrnaca, reše problem slepila, odsustva zuba, ćelavosti, ali i rasta.
S. Todorović Matične ćelije se dele
Osnovna odlika matičnih ćelija jeste njihova sposobnost da se dele, odnosno da iz njih nastaju potpuno nove i iste ćelije u dugom vremenskom periodu. One su nediferencirane ćelije, ali se pod određenim eksperimentalnim i fiziološkim uslovima mogu razviti u neke druge tipove ćelija.
.jpg)
