Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovom ne može da se trguje
Naš proslavljeni košarkaš, koji danas puni 35 godina, govori o svojoj borbi da se sazna istina o Kosovu, ali i šta o tome misle njegovi prijatelji Italijani i Amerikanci
Dejan Bodiroga, jedan od najtrofejnijih igrača u istoriji evropske košarke, nedavno je uvršten u „35 veličanstvenih” u Evropi, povodom 50. rođendana Kupa šampiona. O njemu se takoreći sve zna, rečeno je i napisano mnogo toga, ali ono što ga odvaja od većine jeste to da nikada nije dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nijednu „lošu ocenu” u javnosti. Zbog svoje skromnosti i vaspitanja nikada nije bio zanimljiv za žutu štampu, a najviše je voleo da priča o košarci – i to na terenu...
Danas, kao generalni menedžer rimske Lotomatike, u kojoj je prošlog leta završio bogatu karijeru (pored ostalog, sedam medalja s reprezentacijom), kao da se za trenutak vratio u 1999. kada je, igrajući za grčki Panatinaikos, pokušavao da promeni sliku sveta o nama. Njegova reč je u svakom delu Evrope na ceni, pogotovo kada je reč o nekim stvarima koje su važnije od košarke, kao što je to danas pitanje Kosova. Pre nego što porazgovaramo o tome, ipak ćemo početi s košarkom...
Da li znate šta se važno dogodilo na jučerašnji dan pre 15 godina?
Ovo je baš lepo podsećanje... To je bio vrlo važan dan u mojoj karijeri, u mojoj prvoj profesionalnoj sezoni koju sam počeo sa 18 godina, kao najmlađi stranac u istoriji Lige Italije. Stefanel je pobedio ekipu Panasonika sa 90:89, a ja sam dao 51 poen, uključujući i ona dva pobednička u poslednjem sekundu. Trener je bio Bogdan Tanjević, imali smo vrlo mlad tim i veterana Dina Menegina koji je 23 godine stariji od mene. U tom meču nismo mogli da računamo na dvojicu važnih igrača, pa ni na Ingliša koji se povredio na samom početku. Menegin je, kao i svi mi, bio u transu posle utakmice. Rekao mi je da nije video da neko s nepunih 19 godina odigra tako dobro. Taj meč je bio ulaznica za sve ono lepo što mi se kasnije dogodilo u karijeri...
U Italiji se i proteklih dana pričalo o Vama, zbog Vaših stavova o Kosovu koje ste izneli u italijanskim medijima. Kakve su reakcije njihove javnosti?
Imam mnogo prijatelja Italijana i u njihovoj zemlji i u Srbiji. Njihov narod je, generalno, na našoj strani i ne shvata odluke svoje vlade koja je takvu odluku donela pod spoljnim pritiskom. Italijanski narod vidi u nama prijatelje. Ljudi u Italiji podržavaju moj dolazak na miting u Beograd i moje izjave u štampi.
Šta kažu Amerikanci u Lotomatici (Houkins, Alen...)?
Sa Houkinsom se baš dobro znam pa vrlo dobro znam i njegove stavove, čak i političke. On ima sasvim drugačije mišljenje od onog koje se forsira u većini zemalja na Zapadu. Generalno je protiv politike sile, pa je tako i protiv američkog angažovanja u Iraku i otimanja Kosova.
U važnom trenutku za Lotomatiku Vi ste kao njen generalni menadžer došli na miting u Beogradu. Šta o tome misli njen predsednik Klaudio Toti?
Toti ima razumevanja za ono što radim i razume moje stavove. Zato sam ja da se što više i na svakom mestu priča o ovom problemu jer mnogi nisu upućeni u ono što se događa s Kosovom, da je reč o bezočnom kršenju međunarodnog prava, da je srpskom narodu učinjena velika nepravda.
Da li su Italijani iznenađeni što je ne beogradske ulice izašlo nekoliko stotina hiljada ljudi?
Iznenađeni su što je bilo pola miliona ljudi. To je bila naša poruka svetu, naš stav da je Kosovo naša zemlja. Mnogi su mislili da će naš otpor kratko da traje, a sada shvataju da je tek počelo... Rekao sam već, pobedićemo, makar i pogotkom u poslednjem trenutku, makar i na produžetke.
Da li stranci koje poznajete, ma odakle bili, znaju šta Kosovo predstavlja za Srbiju?
U poslednje vreme sve više je onih koji imaju predstavu o tome. Jasno im je da Kosovo ne može da bude predmet trgovine i da se mi nikada nećemo pomiriti s trenutnom situacijom. Kad ti neko uđe u kuću i uzme ti njen najvažniji deo, ne možeš da klimneš glavom i kažeš: U redu je...
Da li ste optimista kada je reč o sudbini Kosova?
Optimista sam. Na kraju će, ma kako zvučalo ovo što ću da kažem, pobediti pravda.
Bilo je i ružnih slika koje su iz Beograda otišle u svet?
Postoji želja da se srpski narod predstavi negativno. Poruka mitinga nije bila takva kakvom je oni predstavljaju. Kao narod imamo i vrline i mane, to je pokazala i naša istorija. Ono što niko ne može da nam ospori jeste to da smo evropski narod, da nismo manje Evropljani od mnogih koji su sada u Evropskoj uniji. O tome svedoči i sve ono što smo dali evropskoj kulturi, nauci, sportu... Mi smo narod bez kompleksa, bez krize identiteta, s vrlo zdravim stavovima i željom da odbranimo ono što je naše.
Neki kažu da i unutar zemlje postoji tendencija da se ionako loša slika o nama još više oboji zacrni?
I ja mislim da postoji takva tendencija. I ne samo to, već je prisutna i namera da se neke slike iz sveta po svaku cenu predstave lepim i to uglavnom na štetu onih koje su mnogo pozitivnije od njih.
Rekli ste da ne može da se „trguje Kosovom”. Šta ako naš ulazak u Evropsku uniju bude uslovljen time?
Kao država treba da pokažemo jedinstvo jer naši protivnici smatraju da nam je to najslabija karika. Moramo da izgradimo zajednički stav oko najvitalnijih pitanja, kao što je Kosovo, ali i da budemo dostojanstveni i ne zaboravimo tri meseca bombardovanja, osiromašeni uranijum i sve ostale muke. Nameće se pitanje: šta još treba da platimo da bismo postali deo Evropske unije... Ne treba da se ponašamo kao da se ništa nije desilo, niti da padamo u nesvest kad nam u goste dođe Havijer Solana.
Koje je Vaše političko opredeljenje?
Moja politička opcija je Srbija! Jedinstvo iznad svega! To nije stranačko pitanje, to je nacionalno pitanje. Naša pravoslavna vera treba da bude osnov svega, da nas okuplja, da znamo ko smo i šta smo, uz uvažavanje svih drugih. Ne mogu da kažem da sam rođen na Balkanu ili u Južnoj Evropi kad sam rođen u Srbiji. Ali, imam prijatelje strance širom sveta kojima nikada nije smetalo to što, kao i oni, poštujem svoje poreklo.
Vaš košarkaški kamp u Trebinju, koji postoji dve godine, praktikovao je u prve dve sezone da po jednog talentovanog igrača s Kosova poziva u svoju elitnu grupu, zajedno s nadama iz Evrope. Šta planirate za ovo leto?
Sada planiramo da ugostimo jednu ekipu ili školu s Kosova i tako im damo šansu da treniraju i da se druže s decom iz celog sveta. Kamp mi mnogo znači i veoma sam srećan kad vidim decu koja se lako sporazumevaju iako govore različitim jezicima. Posebno mi je drago kad vidim kako na kraju kampa razmenjuju brojeve telefona i mejlove i planiraju naredne susrete. Siguran sam da deca iz inostranstva posle druženja u Trebinju misle da smo dobri ljudi i da ne ujedamo...
Za kraj, ovaj intervju će izaći na Vaš 35. rođendan (2. mart), pa bismo hteli da Vam poželimo nešto. Koja bi to bila želja?
Biće dovoljno da svima nama poželite, pre svega, da budemo zdravi.
-----------------------------------------------------------
I košarka treba da se ujedini
Na pitanje šta misli o perspektivi srpske košarke, Dejan Bodiroga odgovara:
– Selektor Dušan Ivković ima ogromno iskustvo, ali neće moći ništa da uradi bez šire podrške, od igrača do ljudi koji vode našu košarku. I u košarci treba da pokažemo jedinstvo da bismo se vratili tamo gde objektivno pripadamo. Takođe, trebalo bi i da napravimo zajedničku strategiju jer poslednjih godina mnogi su radili na razbijanju, vođeni ličnim interesima.
U prvom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poljskoj 2009. igraće Italija – Srbija?
Jasno je da će nam Italija biti najveći protivnik, pogotovo ako bude igrala sa Barnjanijem, Belinelijem i Galinarijem. Ipak, očekujem da ćemo se plasirati.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 02/03/2008]
