Izvor: B92, 17.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo - godinu dana kasnije
Priština, Beograd -- Pre godinu dana na Kosovu su izbili najveći etnički motivisani sukobi od dolaska međunarodnih snaga u junu 1999.
Dvodnevni sukobi su izbili 17. marta nakon što je policija UNMIK-a pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, prerasle su u dvodnevno nasilje tokom kojeg je ubijeno 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povređeno.
U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira sa veoma vrednim delima srednjevekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.
Od preko 250 osoba pritvorenih zbog sumnje da su učestvovali u antisrpskom nasilju, međunarodni tužilac je krajem prošle godine podigao optužnice protiv šestorice Albanaca - Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua.
Zbog napada na srpske enklave u Srbiji je protestovalo više hiljada ljudi. U Beogradu su kolonu od oko šest hiljada demonstranata, predstavnika vlasti i Srpske pravoslavne crkve, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica i patrijarh Pavle.
Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice. Za paljenje Islam-agine džamije u Nišu optuženo je 11 osoba. Suđenje je trebalo da počne u februaru i do sada su bila zakazana dva glavna pretresa, ali nijedan nije održan zbog toga što nisu prisustvovali svi optuženi. Sledeći glavni pretres zakazan je za 19. april, a sudija je naložio da se privedu optuženi koji se ne nalaze na poznatoj adresi.
Islamagina džamija u centru Niša nije obnovljena ni godinu dana nakon što je stradala u požaru izazvanom u neredima posle nasilja nad kosovskim Srbima 17. marta 2004. godine. Beogradski imam Mustafa Jusufspahić rekao je danas da nije zadovoljan dosadašnjom obnovom džamije. "Džamija je ipak vlasništvo grada Niša i trebalo bi da pokaže malo više obzira u pomoći za obnovu", rekao je Jusufspahić.
Detaljaniji pregled događanja 17. marta 2004. i reakcija na to možete pročitati u Specijalu B92.
Koštunica: Nemiri nisu bili spontani
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je, povodom godišnjice "martovskog nasilja" na Kosovu i Metohiji, da 17. mart ne sme biti zaboravljen, i istakao da se tog dana nisu dogodili spontani nemiri Albanaca.
Koštunica je, novinarima u Vladi Srbije, rekao da je nasilja na Kosovu i Metohiji usmerenog prema nealbanskom stanovništvu, naročito Srbima, bilo i pre i posle 17. marta, ali da je ono tog dana eskaliralo i pretvorilo se u "pokušaj pogroma i etničkog čišćenja".
"Radi se o pokušaju koji nije bio ni najmanje naivan, nipošto spontan, iako je kasnije pokušano da se dokaže da je u svemu bilo elemenata spontanosti", rekao je Koštunica, posle sednice Saveta za Kosovo i Metohiju, i dodao da do danas niko od organizatora "martovskog nasilja" nije izveden pred lice pravde.
Jedna tragična priča
"Rulja je bila sve u kolima, sve do tri-četiri minuta pre tog napada i ja sam uvek govorila: 'ajdemo kući nešto ima, on kaže ne, ne, nema ništa, gore je zastoj, blokada. Mnogo je ljudi bilo, ali grupa je bila od desetak ljudi koja ga je napala. Dva udarca sam mu videla i više su me oni izgurali, više nisam videla ništa. Tog trenutka mislila sam da ja više ne treba da živim, ja sam bila povređena, nisam išla kod lekara, misleći da ne treba da živim".
Rada Trajković je supruga Zlatibora Trajkovića, jednog od osmoro Srba koji su poginuli 17. marta 2004 godine.
Zlatibor Trajković ubijen je u opštini Kosovo Polje, ispred škole "Sveti Sava", a prema nezvaničnim informacijama, smatra se da je njegovo telo spaljeno i da se nalazilo u kapeli u Prištini, a da je potom prebačeno u mrtvačnicu u Orahovcu. Njegova supruga Rada, godinu dana kasnije, kaže da je zbog ubistva njenog muža osuđen Albanac na dve i po godine zatvora: "To sam i očekivala od kosovskog suda. Nisam imala advokata, nisam imala pare za advokata, ja sam to od njih očekivala. Koga su oni kaznili do sad? Išla sam i ona filipinka Elda, ona je proces bila uzela u ruke. Kad sam ja otišla kod nje, presudu sam dobila pod silom ove kosovske policije. Nisu mi dali da ja to pročitam, nego kažu daj potpiši. Ja sam to uzela. Oni su napisali pokušaj ubistva".
Rada kaže i da baš zbog toga što se ništa nije promenilo, ona ima jednu želju - da proda kuću u Kosovu Polju i napusti Kosovo : "Kako vidim budućnost? Ja sam mnogo izgubila u ovom 17. martu. Ja ne bi više vratila decu ovamo kad bi oni ne znam kako živeli. Po mome, da prodam tu kuću i da odem sa Kosova da se više nikad ne vratim, i da više moja noga ne prekroči ovamo, ni prst da mi ne stupi na Kosovo. Mada je to želja moga muža da izgubi život za to Kosovo, ali ja sam ogorčena. Ja sam ogorčena na ljude koji me sreću pa mi kažu šta ste tražili tamo".
Sve je isto...
Jedan od političkih predstavnika kosovskih Srba Oliver Ivanović za B92 ocenjuje da se situacija na Kosovu godinu dana posle nije skoro uopšte promenila: "Možda nemamo robovlasnika, ali robova sigurno imamo. Ljudi se neslobodno kreću, stanje u kome zavise od dobre volje međunarodnih predstavnika, da li će pružiti bezbednost u smislu pratnje vozila koja vode ljude do mesta gde mogu dobiti medicinsku pomoć ili kupiti nešto za hranu. Moramo uspostaviti taj dijalog kao dijalog na Kosovu i Metohiji i interni, među nama, ali bi onda morao da usledi onaj mnogo važniji, između Prištine i Beograda, jer bi taj dijalog u najvećem delu rešio pitanje statusa Kosova i Metohije, što znači pitanja budućnosti".
Sa ovom ocenom slaže se i vladika raško-prizrenski Artemije, koji je izjavio da je srpski narod i godinu dana posle prošlogodišnjih sukoba na Kosovu u jednako teškoj situaciji kao što je bio 17. marta 2004. godine. Osim toga, eparhija raško-prizrenska, ocenjuje da "mračna senka pogroma još lebdi nad Kosovom, koje danas ponajmanje liči na jedno tolerantno multietničko društvo u kome svi njegovi građani mogu da nađu svoj dom i svoju budućnost".
Što se tiče međunarodne zajednice, šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen rekao je da da se ti događaji ne smeju ponoviti i da je ta lekcija utvrdila rešenost da se izgradi multietničko i stabilno Kosovo, dok ombudsman na Kosovu Marek Antoni Novicki ocenio je da kosovski lideri, vlada i svi koji su odgovorni za poštovanje ljudskih prava, moraju učiniti mnogo više da bi se položaj manjinskih zajednica u pokrajini, posebno srpske, poboljšao.
Amnesti internešnel proziva UNMIK i KFOR
Međunarodna organizacija Amnesti internešnel izrazila je zabrinutost zbog toga što UNMIK i KFOR i dalje odbijaju da priznaju ikakvu odgovornost za neuspeh da zaštite prava manjinskih zajednica tokom prošlogodišnjeg talasa nasilja na Kosovu.
"Godinu dana nakon nasilja, postignut je mali napredak u obezbeđivanju da su članovima manjinskih zajednioca garantovana ista prava kao i većinskoj zajednici", navodi organizacija u saopštenju povodom godišnjice talasa etnički motivisanog nasilja na Kosovu.
Amnesti internešnel i dalje poziva UNMIK i KFOR i vlada nekoliko zemalja članica NATO da objave rezultate svojih istraga o martovskim događajima i ističe da vojni i pravosudni zvaničnici za koje je utvrđeno da su bili saučesnici ili su odgovorni za kršenje ljudskih prava treba da budu izvedeni ped lice pravde.
Organizacija podseća da je u prošlogodišnjem izveštaju o martovskom nasilju opisala odgovor UNMIK-a i KFOR-a na nasilje kao nekonzistentan i nekoherentan.
AI izražava zabrinutost da pripadnici manjinskih zajednica, koji su izneli optužbe protiv oficira KPS-a, i dalje nemaju dovoljno poverenja u vlasti da bi se pojavili kao svedoci protiv Kosovske policijske službe.
Organizacija je izrazila zabrinutost i zbog toga što je od 4.100 ljudi koji su nasilno izbačeni iz kuća tokom martovskog nasilja njih 1.690 i danas raseljeno, većinom u srpskim enklavama.
Amnesti internešnel ponovo je pozvao francusku vladu, NATO i KFOR da saopšte da li su preduzeli detaljnu istragu o ulozi i akcijama francuskog kontngenta tokom nasilja u mestu Svinjare i da objave rezultate.
Novicki: Za ljudska prava učiniti više
Ombudsman na Kosovu Marek Antoni Novicki ocenio je da kosovski lideri, vlada i svi koji su odgovorni za poštovanje ljudskih prava, moraju učiniti mnogo više da bi se položaj manjinskih zajednica, posebno srpske, poboljšao.
"U tom kontekstu posebno je važno naglasiti ne samo probleme Srba koji trenutno žive na Kosovu, već i Srba koji su raseljeni i koji na povratak čekaju sada več šest godina", rekao je Novicki "Glasu Amerike".
Novicki dodaje da je više puta naglašavao da ne veruje da je moguće očekivati povratak velikog broja raseljenih, ali da se svima koji žele da se vrate i žive na Kosovu, a trenutno su u Srbiji ili Crnoj Gori, povratak mora omogućiti.
Za njega je deo problema i to što se i oni koji žive na Kosovu i oni koji čekaju na povratak ne osećaju bezbedno. "To je jedan od suštinskih prolema. Možete učiniti sve da se bezbednost stanovništva na Kosovu poboljša, ali ako se ljudi i dalje osečaju ugroženo, ako ne veruju da je na Kosovu moguće voditi miran i dostojanstven život, ako nisu u situaciji da veruju svojim komšijama logično je očekivati ne samo da se ne vrate već i da počnu da napuštaju Kosovo", ocenio je kosovski ombudsman.
Spahiju: Kriv je Holkeri
Politički savetnik bivšeg premijera Kosova Nedžmedin Spahiju tvrdi da je Vlada na čelu sa Ramuše Haradinajem puno uradila:
"Nakon stodnevne uspešne vladavine premijera, naravno da ne može biti nestabilnosti. Nestabilnosti i neredi se očekuju kada imate jednu lošu vladu, kao što je bilo prošle godine, sa gospodinom Holkerijem i svim onima koji su u to vreme vodili UNMIK, koji su slabo vodili politiku na Kosovu i zato je došlo do martovskih nereda".
.jpg)
